petrovac_na_mlavi-петровац_на_млави-petrovac 
petrovac_na_mlavi-петровац_на_млави-petrovac
Домаћинство Кате и Живорада Антонијевића у самом Петровцу на Млави у насељу Лугови
Ката је убила лисицу (на слици Ката показује место догађаја, док Живорад на вилама држи убијену бесну лисицу) која се чудно понашала у самом дворишту. Одмах затим стручно се установило да је лисица бесна.
Комисија за решавање проблема паса луталица у општини Петровац на Млави
После појаве БЕСНИЛА на подручјима села Дубочке, Орешковице, Кнежице, Стамнице и сам Петровац на Млави тј "градско језгро" (месна заједница) је проглашена зоном зараженом од заразне болести Беснила.
24.03.2008. У домаћинству Живорада и Кате Антонијевић у насељу Лугово у самом Петровцу, појавила се лисица коју је домаћица убила мотком. Посумњавши да је бесна пошто се чудно понашала, обавештена је ветеринарска служба која је код убијене животиње установила беснило. Након тога је надлежно министарство прогласило подручје Петровца за заражено беснилом. Наложене су поред осталог вакцинације паса и мачака.
Град Петровац је од стране министарства пољопривреде проглашен зоном зараженим од заразне болести животиња Беснилом. Ради сузбијања и искорењавања беснила спроводиће се заштитне мере од којих су најзначајније: попис, вакцинација и обележавање свих навакцинисаних паса и мачака, затварање паса и мачака, уништавање паса луталица на хуман начин, забрана смотри и промета дивљачи, убијање лисица и других дивљих месождера.
Беснило је акутно вирусно обољење централног нервног система (енцефалитис) топлокрвних животиња и људи. Примарно, оно је болест дивљих и домаћих животиња, а на човека се преноси контактом са оболелом животињом. Испољена болест увек се завршава смртно.
Беснило је распрострањено у целом свету, где се годишње региструје око 30-40.000 оболелих и умрлих људи.
Природу беснила је објаснио Пастер 1882., а већ 1885. године је направио вакцину против беснила људи и вакцинисао прву особу.
Узрочник беснила је вирус, „Rhabdovirus“, род „Lyssavirus“, који се увек налази у нервном ткиву и пљувачки оболеле животиње.
Код угинулих, или на беснило сумњивих животиња, дијагноза болести се потврђује налазом Негријевих телашаца (делови вируса беснила) у ћелијама ткива мозга.
Резервоар вируса беснила у природи су заражене лисице, вукови, шакали, творови, дивље свиње, срне, веверице, затим пацови, мишеви и слепи мишеви, а од домаћих животиња - пси, мачке, говеда.
Извор заразе вируса беснила је пљувачка бесне животиње (за човека најчешће пса). У њој се вирус налази 9 - 11 дана пре појаве симптома и са њоме се излучује, а за време болести се излучује и сузама, мокраћом и млеком. Зараженост траје за све време болести животиње.
Заражавање људи вирусом беснила настаје контактом са оболелом животињом, најчешће уједом и/или уношењем пљувачке у организам човека, преко слузница или озлеђене коже (лизањем).
Карактеристике обољења људи
Време од уноса вируса у организам човека до појаве знакова болести износи 2-8 седмица па и знатно дуже неколико месеци или више година.
Почетак болести прати узнемиреност и осећај нелагодности и страха. На месту уједа јавља се трњење, свраб и слаб бол. Те промене су праћене: немирним сном, губитком апетита, повраћањем, главобољом и повишеном телесном температуром. Болест карактеришу два клиничка облика беснила:
- Фуриозно „помамно", које се јавља код већине заражених. Његове карактеристике су халуцинације, изразита моторна активност, раздражљивост, обилно лучење пљувачке и агресивност. У даљем току присутан је знак хидрофобије и скоро истовремено аерофобије. Хидрофобија (страх од воде) се испољава у неподношљивости шумова воде, грчевима у мишићима ждрела и душника, до гушења, који су праћени страхом. Убрзо долази до пареза и парализа. Парализа дисајних мишића доводи до гушења и тада наступа смрт.
- Паралитичко „тихо" беснило је ретко. Од самог почетка болести су изражени симптоми пареза и парализа. Психомоторни немир није изражен, али је изражена мишићна слабост, која се погоршава до смрти.
Беснило је неизлечива болест која траје 2-6 дана. Смртност је 100%.
Шта би требало знати о беснилу животиња
Беснило је првенствено болест дивљих животиња (лисица и вукова), а затим домаћих (најчешће паса), док је секундарно- болест човека.
У односу на животињску врсту постоји урбано беснило, које се јавља у насељеним местима и углавном се преноси међу псима, и силватично (шумско) беснило, раширено међу лисицама и другим дивљим животињама.
Код животиња, први симптоми беснила су промена понашања (фуриозни облик) или парализа мишића (тихо беснило).
Пас је најчешћи извор беснила за човека (у 90%).
У највећем ризику од заразе су особе које професионално остварују контакт са зараженим животињама (ветеринари и ветеринарски техничари, ловци, шумари, крзнари, лабораторијски и теренски радници).
Како да се заштитимо од беснила
О за заштиту људи од беснила неопходно је сузбијање ове заразе код дивљих и домаћих животиња;
О важно је спровести регистрацију и вакцинацију невакцинисаних паса и мачака познатих власника и обележавање свих невакцинисаних паса и мачака;
О важно је затварање паса и мачака познатих власника, у циљу спречавања контакта са псима и мачкама луталицама;
О мора се обављати хватање и уништавање паса и мачака луталица;
О не смеју се додиривати или хватати непознате животиње као и оне које се неуобичајено понашају;
О ветеринарској инспекцији се мора пријавити свака сумњива животиња;
О у случају уједа, животињу држати у изолацији ради десетодневног посматрања;
О налаже се шетање кућних љубимаца на поводнику, са корпом на њушци;
О забрањује се држање невакцинисаних дивљих животиња као кућних љубимаца;
О лица која су професионално угрожена вирусом беснила (ветеринари и ветеринарски техничари, шумски радници, ловци, ловочувари, препаратори, лабораторијски и теренски радници) треба да се преекспозиционо (пре излагања вирусу) заштите вакцином против беснила.
О ако дође до уједа или огреботине од животиње, без обзира да ли је она здрава или заражена вирусом беснила рану треба одмах испрати водом и сапуном, разблаженим детерџентом или алкохолом, а након тога одмах се јавити лекару, у циљу спречавања заразе вирусом беснила.
О ради даљег третмана и вакцинације озлеђене особе, и особе из контакта треба одмах упутити у Пастерову амбуланту Института за инфективне и тропске болести;
О у циљу едукације становништва, морају се спроводити здравствено-васпитни рад и сарадња са медијима.
На основу чл. 40. Закона о заштити животне средине ("Сл.гласник РС",бр. 66/91,83/92,53/93 и 53/95), чланова 8.9. и 11. Закона о здравственој заштити животиња ("Сл.гласник РС",бр. 37/91), чл. 60. став 4. Закона о мерама за унапређење сточарства ("Сл.гласник СРС",бр. 38/84 и 21/88), Закона о прекршајима("Сл.сласник СРС",бр. 44/89 и "Сл.гласник РС",бр. 21/90,11/92,20/93,53/93,67/93 и 28/94), чл. 4. став 2. Закона о комуналним делатностима ("Сл.гласник РС",бр. 16/97) и чланова 34. и 62 Статута општине Петровац на Млави ("Општински службени гласник",бр. 23/91 и 16/2/96), Скупштина општине Петровац на Млави на својој седници одржаној 13.05.1998. године, донела је
О Д Л У К У
О ДРЖАЊУ ЖИВОТИЊА
НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ
Члан 25.
Сваки пас и мачка који се не држе по одредбама ове Одлуке сматра се псом, односно мачком луталицом.
Са циљем обезбеђења грађана, комунално јавно предузеће"Извор" Петровац на Млави, дужно је да организује хватање и уништавање паса и мачака луталица на хуман начин. До организовања одговарајуће службе КЈП "Извор" ће ангажовати другу овлашћену организацију или предузетника. КЈП "Извор" се обавезује да изврши уклањање и укопавање истих, уз присуство комуналног инспектора.
Накнада за извршене услуге из става 2. овог члана пада на терет буџета општине. Висину накнаде за извршене услуге одређује Извршни одбор општине Петровац на Млави по достављању уредних извештаја са рачунима од стране извршеника из става 2. овог члана.
Правилник о условима и мерама за хумано хватање и уништавање паса и мачака луталица
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 29/94.
Члан 8.
На псима и мачкама који се стављају у просторију из члана 3. став 1. тачка 1. мора се извршити дезинсекција приликом пријема и отпуштања.
После истека рока из члана 7. став 2. овог правилника, а уколико држалац пса или мачке не преузме ове животиње, пси и мачке се морају усмртити на хуман начин, осим паса и мачака који су уступљени научноистраживачким организацијама.
Животиње се могу преузети под условом да су клинички здраве и да је обављена вакцинација против беснила.
Закон о ветеринарству
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 91/2005 од 25.10.2005. године.
VII. ЗООХИГИЈЕНСКА СЛУЖБА
Члан 46.
Локална самоуправа дужна је да на својој територији организује зоохигијенску службу која обавља следеће послове:
1) хвата и збрињава напуштене животиње у прихватилишта за животиње;
2) нешкодљиво уклања лешеве животиња са јавних површина и објеката за узгој, држање, дресуру, излагање, одржавање такмичења или промет животиња;
3) транспорт или организовање транспорта лешева животиња са јавних површина и објеката из тачке 2) овог члана до објекта за сакупљање, прераду или уништавање отпада животињског порекла на начин који не представља ризик по друге животиње, људе или животну средину.
Када је животиња угинула под околностима које се не сматрају уобичајеним, леш животиње може бити уклоњен само по налогу ветеринарског инспектора.
Закон о ловству
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр:101/2005-28.
Пси и мачке који се без контроле крећу у ловишту, ако су удаљени више од 200 метара од стамбене или неке друге зграде могу се одстрелити без дозволе.
Министар доноси пропис о условима и начину под којима се могу пуштати, водити и користити пси у ловишту.
Комплетна законска регулатива у (word.doc i /zip) формату
Република Србија - МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,
ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ - Управа за ветерину - Број: 323-02-1538/08-05 од 26.02.2008. године (оригинал JPG)
Одлука о држању животиња на територији општине Петровац на Млави
СО Петровац на Млави - седница одржана 13.05.1998. године
Правилник о условима и мерама за хумано хватање и уништавање паса и мачака луталица
Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 29/94.
Закон о ловству
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр:101/2005-28.
На основу члана 8. и 11. Закона о здравственој заштити животиња („Сл. Гласник РС“ број. 37/91 са задњом изменом бр. 25/00), члана 20. Статута општине Петровац (Општински сл. Гласник бр. 9/02, 7/04, 30/04, 9/05 и 2/06) и Правилника о условима и мерама за хумано хватање и уништавање паса и мачака луталица („сл. Гл. РС“ бр. 29/94), Скупштина општине Петровац на својој седници одржаној 21.12.2007. год донела је решење о оснивању Комисије за решавање проблема паса луталица на територији општине Петровац на Млави.
Комисија има задатак да преиспита све законске услове за проналажење решења за решавање проблема уклањања паса и мачака луталица на територији општине Петровац на Млави и предложи надлежним службама Општиснке управе Петровац на Млави, Комуналног јавног предузећа "Извор" Петровац на Млави и другим надлежним службама конкретна решења.
Председник Комисије је Драган Благојевић из Петровца на Млави
Комисија је после само два састанка донела Оперативни план који је Скупштина општине Петровац на Млави усвојила на својој задњој седници 17.3.2008.
"Оперативни план за решавање напуштених паса на територији општине Петровац на Млави
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОПШТИНА ПЕТРОВАЦ на МЛАВИ
КОМИСИЈА ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
НАПУШТЕНИХ ПАСА
Број: 355-75/08
Датум: 6. март 2008. године
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА НАПУШТЕНИХ ПАСА
НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ
Циљ оперативног плана је смањење броја и стабилизација популације напуштених паса до њиховог коначног уклањања са јавних површина!
Стратегија решавања проблема напуштених паса усмерена је у 4 правца:
ХИТНЕ МЕРЕ:
1. Активирање службе комуналне зоохигијене.
У складу са Законом о ветеринарству (Сл.гл. бр. 91/05, чл. 46.) и Одлуком СО Петровац на Млави о држању животиња од 13. маја 1998. године, члан 25., одмах активирати службу комуналне зоохигијене, ради уклањања напуштених паса са јавних површина и њиховог смештаја у прихватилиште за животиње.
2. Смештај напуштених паса у прихватилишту за животиње.
Овај простор и поступање према животиња које су смештене у њему прилагодити законским прописима са акцентом на удомљавању што већег броја животиња. Све псе пре удомљавања треба подвргнути одговарајућем ветеринарском третману!
3. Масовно обележавање паса познатих власника микрочиповима и регистрација власника
Хитно је потребно, информисати грађане да одмах испуне своју законску обавезу и обележе и вакцинишу своје псе. У току је обележавање микрочиповима и вакцинација која се плаћа само 150 динара по псу, а коју спроводи Ветеринарска станица Петровац тако да нема сметњи да се акција спроведе до краја.
На нивоу локалне самоуправе, хитно захтевати спровођење Одлуке о начину држања и поступања са животињама и мера које се предузимају против лица која ту одлуку не буду поштовала уз разматрање могућности за измену Одлуке у смислу десетоструког повећања износа везаног за одредбе казнених мера.
Позивање грађана да се укључе у акцију:
Поред тога, позивају се и сва удружења за заштиту животиња да се укључе у спровођење оперативног плана кроз удомљавање напуштених животиња, спровођење образовних програма и слично.
За спровођење предложених мера надлежни су Ветеринарска станица Петровац на Млави и одговарајућа служба КЈП ’’Извор’’ а надзор над спровођењем мера неопходно је да врше надлежни инспектор за заштиту животне средине и Комунална инспекција општине Петровац на Млави!
ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ
за решавање проблема напуштених паса
на територији општине Петровац на Млави
ДРАГАН БЛАГОЈЕВИЋ
