Бусур
Од укупно 33 насеља у општини Петровац на Млави, село Бусур налази се на тромеђи општина Петровац на Млави, Свилајнац и Деспотовац. Насеље Бусур припада општини Петровац на Млави која се налази у Браничевском округу. Удаљено је од Петровца на Млави 25 км, Свилајнца 22 км и Деспотовца 23км.
Бусур окружују села: Везичево, Ћовдин, Буровац (општина Петровац на Млави); Ђуринац, Купиновац, Роанда (општина Свилајнац) и Златово (општина Деспотовац). Село је у данашње време разбијеног типа. До 1910. године село је било збијеног типа, махом је било насељено поред реке ,,Бусур“. Те године су падале веома обилне кише, па се река ,,Бусур“ изливала и плавила домаћинства која су била насељена у непосредној саме реке. Од тада се већи део становништва почео исељавати на друга места (имања) која нису била у непосредно близу реке ,,Бусур“. Током шездеседих година XX века дошло се до решења да се на реци Бусур изгради микроакумулација која би служила ради одбране насеља од поплаве.
Акумулација (језеро) на реци ,,Бусур“ грађена је у периоду од 1964. до 1965. године. Тада су биле исељена последња домаћинства која су се налазила у непосредној близини микроакумулације уз одговарајућу финансијску надокнаду коју су тада прописали органи Социјалистичке Републике Србије. Тих година је изграђена још једна микроакумулација и то на реци ,,Кореница“ која раздваја два села (атара) Бусур и Везичево. У близини реке ,,Коренице“ биле су колибе (салаши) које су биле у власништво становника села Везичево. Остала је само једна колиба на Везичевској страни, као и две новоизграђене викендице. Ове две микроакумулације (језера) ,,Бусур“ и ,,Кореница“ постале су омиљена излетишта, где махом долазе на једнодневне излете из наше општине, па и других општина и градова попут Свилајнца, Деспотовца, Позаревца, Кучева итд. Планираним порибљавањем ових двеју микроакумулација (језера) бивају привлачнија и за риболовце. Уједно представљају велики неискоришћени потенцијал за развој различитих обилка туризма (одморишни, купалишни и спортско-риболовачки). Површина атара села Бусур износи 1 873 ха. Бусур је окружен познатим висовима који се налазе око села: ,,Велико Брдо (351 м) на југу и Ђуриначко брдо (296 м) на југозападу.
Село је разбијеног типа. Подељено је на неколико засеока, као што су: Адамовићи, Илићи, Јанићи, Палилула, Перићи, Мађари, Маиловићи, Церовак и други. Надморска висина села креће се од 188 м до 314 м. По предањима која се и данас препричавају, назив села је потекао од речне воде која је стално ,,бучила“ када су падале велике кише. Према причама које су сачуване међу мештанима села, Бусур се био налазио на Палилулама и имао је у прошлости назив ,,Честобродица“. Као село се први пут се помиње у Браничевском тефтеру из 1467. године као напуштено и пусто место. Док 1820. године село Бусур има 65 куће, а 1928. године броји 310 кућа и 1400 становника. У селу се највећи број домаћинства бавио пољопривредом, као и дан данас је већи број становника радно способног укључено у пољопривредну производњу. Као део пољопривредне производње заступљено је већим делом сточарство (производња млека), док су мањим делом заступљене остале гране које чине пољопривреду. Становништво је највећим делом влашко (47,22%), док на другом месту је српско (44,15%), а веома мало има становника који су румунског порекла (1,45%). У ово село се становништво досељавало из Тимочке крајине, Беле реке, Ресаве и Црне реке. Према подацима из пописа становништва који је рађен 2002. године село има 1578 становника са 324 домаћинства. На привременом раду у иностранству налази се укупно 415 становника.
У овоме селу су забележени остаци Римског утврђења који се налазе на брду Врба. Поред тог брда је пролазила главна траса Римског друма. Трагови старих насеља могу да се нађу на више места у село где представљају сведочанство о разноврсном животу на простору овога села у периодима ранијих времена током прошлости. Места на коме се налазе остаци старих насеља називају се: ,,Падина – Стара чаршија“, ,,Морминц“, ,,Манастир“ и ,,Жулучара“.
Бусур као село има најосновније институције које се вредно и марљиво труде да задовоље све друштвене најнеопходније потребе самих становника. Село има четвороразредну основну школу, дом културе (где се изводе приредбе културног – уметничког друштва ,,Тодор Јанковић из Бусура), два каменолома, два фудбалска клуба ФК ,,Омладинац“ и ФК ,,Бусур“ (оба клуба се такмиче у оквиру општинске лиге Петровца), здравствену амбуланту и своју пијацу.
