О општини Петровац на Млави
| |
|
|
|
|
Општина данас |
Историја |
Становништво |
Статистика |
Привреда |
Култура |
Спорт |
Религија |
Мапа |
|
СТАТИСТИЧКИ
ПОДАЦИ
I ОСНОВНА РАЗВОЈНА ПОЗИЦИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ
Површина општине (км2) |
655 |
Проценат пољопривредног земљишта (%) |
74.4 |
Густина насељености (на 1 км2) |
52 |
Број насеља |
34 |
Укупан број домаћинстава |
10576 |
|
|
БРОЈ СТАНОВНИКА |
34 540 |
Лица у иностранству (на привр. раду) |
11118 |
| Укупно становника |
45658 |
| |
|
УДАЉЕНОСТИ: |
|
Петровац - Београд |
114 Км |
Петровац - Ниш |
178 Км |
Петровац - Нови Сад |
189 Км |
Петровац - Суботица |
292 Км |
|
|
ВЕРОИСПОВЕСТ (1991.) |
Православна |
44 791 |
96.50 % |
Католичка |
116 |
0.25 % |
Исламска |
28 |
0.06 % |
Јудаистичка |
0 |
0.00 % |
Протестанска |
30 |
0.06 % |
Прооријенталних култова |
2 |
0.00 % |
Остали |
22 |
0.05 % |
Верник али нема вероисповест |
9 |
0.02 % |
Атеиста |
126 |
0.27 % |
Непознато |
1 290 |
2.78 % |
|
ДОМАЋИНСТВА,
ПРЕМА БРОЈУ ЧЛАНОВА, ПО ПОПИСУ 2002. |
| |
|
Домаћинства |
|
|
| Петровац |
Укупно |
са 1 чланом |
са 2 члана |
са 3 члана |
са 4 члана |
са 5 чланова |
са 6 чланова |
са 7 чланова |
са 8 чланова |
са 9 чланова |
са 10 и више чланова |
Просечан број чланова домаћинства |
| 10576 |
2318 |
2360 |
1662 |
1628 |
1196 |
887 |
352 |
134 |
30 |
9 |
3,19 |
|
ОПШТИ ПОДАЦИ, 2004. |
|
|
| |
Повр- шина, km2 |
Пољо- привредна површина, % |
Насеља |
Становништво стање 31.06. 2004. (1) |
|
|
|
|
|
| Петровац (Недовољно развијена
општина) (3) |
|
|
број |
просечна величина, km2 |
укупно |
на 1 km2 |
Катастарске општине |
Регистро-ване месне заједнице |
Месне канцела-рије |
Запослени (2) |
Друштвени производ, хиљ. дин. |
| 655 |
74,4 |
34 |
19,3 |
34 016 |
52 |
34 |
35 |
33 |
6 268 |
2 346 803 |
| 1) Процена. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2) Обухваћени су запослени у предузећима,
установама, задругама и организацијама као
и приватни предузетници
и лица која самостално обављају делатност и запослени
код њих.
Годишњи просек израчунат је на бази два стања: 31.03. и
30.09.
|
| 3) Према "Службеном гласнику РС",
бр. 53/95. |
|
|
|
|
|
|
СТАНОВНИШТВО, ПРЕМА НАЦИОНАЛНОЈ
ИЛИ ЕТНИЧКОЈ ПРИПАДНОСТИ, ПО ПОПИСУ 2002. |
| Општина Петровац - Укупно |
34511 |
| Срби |
29277 |
| Црногорци |
32 |
| Југословени |
265 |
| Руси |
3 |
| Роми |
86 |
| Немци |
2 |
| Албанци |
1 |
| Словаци |
4 |
| Мађари |
24 |
| Словенци |
10 |
| Македонци |
60 |
| Бошњаци |
1 |
| Бугари |
3 |
| Румуни |
251 |
| Власи |
3535 |
| Украјинци |
1 |
| Хрвати |
48 |
| Муслимани |
28 |
| Чеси |
2 |
| Остали |
16 |
| Неизјашњени и неопредељени |
539 |
| Регионална припадност |
1 |
| Непознато |
322 |
НАРОДНИ ДОХОДАК |
|
|
|
|
| |
Народни доходак |
Народни доходак, по становнику |
| |
у хиљ. дин. |
индекс 2004/2003 |
у дин. |
|
|
| Петровац |
2003 |
2004 |
|
2003 |
2004 |
ниво 2004,
Р Србија
=100 |
| 1 897 359 |
2 123 836 |
111,9 |
55 325 |
62 436 |
52,5 |
| ДУЖИНА ПУТЕВА , 2004. |
km |
| |
|
|
Магистрални |
Регионални |
Локални |
| Петровац |
Укупно |
Савремени
коловоз |
свега |
савремени коловоз |
свега |
савремени коловоз |
свега |
савремени
коловоз |
| 109 |
105 |
- |
- |
109 |
105 |
- |
- |
| ПОРОДИЦЕ, ПРЕМА БРОЈУ ДЕЦЕ,
ПО ПОПИСУ 2002. |
| |
|
Број деце |
|
|
| Петровац |
Укупно |
без деце |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 и више |
Породице
са децом
млађом од 25
година старости |
Деца млађа
од 25 година, укупно |
| 10 194 |
4 464 |
3 013 |
2 438 |
240 |
34 |
5 |
4 573 |
7 347 |
| ЗАПОСЛЕНИ, 2004. Годишњи просек
1) |
| |
Запослени 2) |
Запослени
у предузећима,
установама,
задругама и
организацијама 3) |
Приватни предузетници,
лица која самостално
обављају делатност и
запослени код њих |
Број запослених на 1000 становника |
| укупно |
од тога жене, % |
укупно |
запослени у предузећ.,
установама,
задругама и
др. организ. |
| Петровац |
6 268 |
45,4 |
3 254 |
3 014 |
184 |
96 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
1) Годишњи просек израчунат
је на бази два стања: 31.03. и 30.09.
2) Обухваћени су: запослени у предузећима, установама, задругама,
организацијама и приватни
предузетници и лица која самостално обављају делатност и запослени
код њих.
3) Укључени су запослени у малим предузећима ( до 50 запослених ). |
I ОСНОВНА РАЗВОЈНА ПОЗИЦИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Територија општине Петровац на Млави заузима подручје са изваредним
и разноврстним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна
врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна падина хомољских планина,
плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејсажом и родном
земљом на којој све добро успева. Заузима површину од 655 километара
квадратних на којој у 34 насеља живи 46414 становника у 11437 домаћинстава,
претежно двочланих. Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно
уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове
Општине. У административном погледу општине Петровац припада Браничевском
округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари,
Свилајнац и Деспотовац. На овој територији се се одавно укрштали важни
путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву
где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског
региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на једној са Пожаревцом
и аутопутем Београд - Ниш, на другој страни.
Град Петровац, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља
индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни
центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно
на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују
Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом.
У њему према попису из 1991. године живи 7728 становника.
Општина Петровац представља типично пољопривредно недовољно развијено
подручје са наглашеним неповољним демографским тенденцијама.
Општина Петровац припада групи депопулацијских подручја. Прираштај броја
становника има сталну силазну путању почев од пописне 1961. године, тако
да 1997. године износи -3,7%. Исељавање радно способног и фертилног становништва
и опадање фертилитета условили су погорњање односа у старосној структури
становништва.
Радни капацитет чини 45,5% укупног становништва, а у општини активно
становништво чини 60,1%, издржавано 32,2%, а лица са личним примањима
7,7%. Запосленост има сталну тенденцију пораста од 1991. године али је
стопа запослених још недовољна. Незапосленост пак бележи вишеструко смањење.
Негативан природни прираштај, миграциони процеси, пад стопе фертилитета,
неповољна квалификациона структура радника и други демографски показатељи
показују да становништво може постати ограничавајући фактор развоја Општине.
У циљу отклањања демографских ограничења неопходно је створити предуслове
за побољшање квалитета живота и повећање мотивисаности становништва за
задржавање на овом подручју.
Природни потенцијали:
Пољопривредне површине представљају највреднији природни потенцијал
који пружа услове за разноврсну пољопривредну приоизводњу. Заузимају
74,1% укупних површина, али је степен искоришћења скроман (30%) услед
дугогодишњег смањивања сточног фонда и исељавања радно способног становништва.
У наредном периоду у циљу ефикаснијег коришћења и даљег унапређења, неопходно
је предузети бројне мере за унапређење земљишта. Основни задатак биће
ефикасније коришћење пољопривредних ресурса, наводњавање и измена пољопривредне
производње у корист производње сировина које се на лицу места или у другим
погонима могу прерађивати пре свега развојем воћарске производње, проширивањем
засада воћњака и повећањем њихових приноса, као и интезивнијим развојем
сточарске производње и повећањем приноса са ливада и пашњака.
Укупна обрасла шумска површина износи 13.259,45 хектара те је степен
шумовитости мањи од републичког просека. У друштвеном сектору се налази
24,5% шума чија је организација и управљање поверено ЈП „Србијашуме“
- Шумском газдинству „Северни Кучај“. Просечна дрвна маса се углавном
користи као огревни материјал, а свега 30% као техничко дрво. Богатство
шума је увећано шумским плодовима (лековито биље, печурке, семена лишћара)
чије је досадашње коришћење било недовољно. Даљи развој овог ресурса
обухватаће обимније радове на континуираној примени одговарајућих мера
заштите, подизању, санацији и узгоју шума, као и повећању бројности и
разноврсности дивљаћи и унапређењу ловства.
На територији Општине налазе се значајна лежишта угља, песка, шљунка
и мање резерве грађевинског материјала. У млавско-петровачком басену
налазе се значајне резерве лигнита и мрко-лигнитног угља. Најдебљи угаљни
слој је код Мелнице. У североисточном делу (Рановац, Кладурово) јавља
се најстарији палеозоијски камени угаљ. На планинским теренима Хомоља
откривене су одређене резерве кречњака пешчара који се користи као грађевински
камен. Експлоатација црвеног пешчара и кречњака врши се на локалитету
Ждрела. У наредном периоду неопходно је спровести додатна геолошка истраживања
на локалитету Мелнице и урадити студију оправданости коришћења рудника,
у циљу експлоатације мрко-лигнитског угља.
Територија општине Петровац има развијену хидрографску мрежу (Млава,
Бусур, Витновница, Шетоњска река) чије су воде доброг квалитета углавном
сачуване од загађења. Изузетак представља део тока реке Млаве, низводно
од града Петровца, где се услед директног, неконтролисаног испуштања
индустријских отпадних вода налази у ИИИ класи квалитета. Изграђене су
три мини акумулације Бусур, Кореница и Ждрело, чија је основна намена
регулисање бујица и заштита од поплава.
На десетом километру од Петровца према Жагубици налази се бушотина из
које извире термоминерална вода температуре 40 целзијусових која припада
групи олигоминералних, сулфидних хомеотерми, због својих специфичних
физичких и хемијских карактеристика вода се према налазима Института
за физикалну медицину и рехабилитацију РС и завода за интерне болести
„Др Властимир Годић“ из Београда, може користити у балнеотерапијске сврхе
као допунско средство у лечењу хроничних обољења (реуматизам, псориаза,
хронични акцем, последице траума и стања после прелома костију).
Привреда:
Општина Петровац је у читавом претходном вишедеценијском периоду имала
статус недовољно развијених подручја, који су опредељивали неразвијена
привредна структура, некомплетираност инфраструктурних и социјалних услова
и неповољне демографске тенденције.
Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне
структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни
сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални.
Расположиве материјалне фондове у привреди карактеристише преовлађујући
удео пољопривредних ресурса, претежно и мањи број изграђених привредних
капацитета са флексибилним производним програмима и релативно добром
тржишно перспективом. Они представљају солидни полазни ослонац Општине,
али се може рећи да у корелацији са осталим факторима и условима развоја
привредна структура није задовољавајућа тј. нису у довољној мери искоришћене
оптималне развојне могућности овог подручја. Последњих година уочљиви
су позитивни импулси импулси који долазе из промена власничке структуре
у којој се поред претежног индивидуалног пољопривредног сектора запажа
пораст удела приватног предузетништва у осталим привредним сферама. Индустријализација
је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па
је изграђен скроман број предузећа са сразмерно малим доприносом укупном
развоју и учешћу у народном доходку.Ипак, расположиви индустријски капацитети
имају перспективне производне програме који су показали виталност и фелксибилност
у отежаним условима привређивања, те су чак и у време ратног стања радили
непрекидно и ниједно предузеће није уведено у случајни поступак. Ради
се о малим и средњим предузећима и технолошко интезивним делатностима
које ангажују релативно мали број запослених, па се простор за додатно
запошљавање може тражити у новим програмима.
Поред индустрије у Општини је развијено и грађевинарство у чијем је саставу
и производња грађевинског материјала.
Туристички Потенцијали Општине нису активирани па је туристичко-угоститељска
делатност задржала релативно ниско учешће у структури друштвеног производа.
У својинској структури доминира приватни сектор чији се удео стално повећава.
Иначе сама Општина располаже обиљем туристичких атракција међу којима
је у првом реду нетакнута природа. Шуме у подхомољу чекају туристе да
их открију и посете, река Млава је једна од ретких река која је већим
делом незагађена и представља прави рај за развој риболовног и ловног
туризма. Хотел у Петровцу и мотел код манастира Горњак нуде смештај и
чувене хомољске специјалитете. Нетакнута природа прави је изазов за љубитеље
сеоског туризма и здраве хране.
После пољопривреде и индустрије, трговина је трећа област по значају
у Општини. Остварени ниво услуга има тенденцију повећања. Снабдевеност
становништва прехрамбеним и осталим потрошним добрима је задовољавајућа
а мрежом малопродајних објеката покривена су сва насељена места.
Петровац је у Републици познат као општина која има велики број становника
на привременом раду у иностранству који располажу инвестиционим потенцијалом.
Због тога је малој привреди дат велики значај. У релативно кратком временском
периоду приватним средствима остварен је велики број угоститељских и
трговинских радњи, бензинских пумпи, а у последње време све су већа улагања
у производне објекте: мини млекаре, прерада уљарица, погони металне,
алуминијумске и дрвопрерађивачке прераде и столарије, пекаре, стругаре,
погони за прераду меса, мини пиваре, погони за производњу воћних сокова.
Значајан економски потенцијал приватних предузетника био је предуслов
за инвестирање у стамбено-пословне објекте у граду и појединим насељима.
Општина подстиче развој мале привреде значајним пореским олакшицама,
поједностављењем и убрзањем добијања дозвола за рад, давањем локација
и земљишта на привремено и трајно коришћење.
Инфраструктурни услови:
Инфраструктурна опремљеност подручја општине Петровац не задовољава
у потпуности потребе привреде и становништва. Због недостатка средстава
за одржавање и изградњу, саобраћајна и електроенергетска инфраструктура
имају веома лоше техничко-експлоатационе карактеристике. Стање локалне
путне мреже и технички ниво чак и модернизованих путева регионалне важности
овог подручја релативно је низак због постојања веома лоших и деоница
са потпуно пропалим коловозом или пак немодернизованих накадамских делова
пута, на којима се саобраћај обавља веома отежано јер су читави путни
правци деградирани и ван своје нормалне функције. Сви главни путни правци
пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава
виталне функције града.
У општини Петровац сва насеља су електрифицирана, али је због дугогодишњег
недостатка средстава за одржавање, реконструкцију и развој електроенергетски
систем у једном делу технички застарео те није у стању да у потпуности
на поуздан и безбедан начин задовољи енергетске потребе привреде и становништва..
Стање ТТ комуникација је нешто боље, али није потпуно задовољавајуће.
Више од 60% укупног брога прикључака лоцирано је на сеоском подручју
тако да је у прострном смислу преко половине потреба за овим видом комуникација
ипак задовољено. Остатак попуњава и присуство мобилне телефоније.
У циљу брзе ревитализације и модернизације путне инфраструктуре, побољшања
система веза, подизање техничког нивоа електроенергетског система и адекватнијег
задовољења постојећих и будућих потреба привреде и становништва општине
Петровац, у наредном периоду на овом подручју реализоваће се значајна
улагања у читаву област привредне инфраструктуре.
Од објеката водопривредне инфраструктуре извршена је регулација реке
Млаве од Лесковца до Петровца, кроз сам град и од Рашанца до Дубочке.
Долином Млаве од Петровца до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање.
На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система
са наводњавање. За регулисање бујица и одбрану од поплава служе 3 мини
акумулације. Поједини делови општине изложени су процесу ерозије, нарочито
нагиби без биљног покривача у горњем току реке Млаве и њених притока,
као и вртаче у брдским областима.
Основни проблеми из области комуналне инфраструктруре са којима је суочена
Општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада.
Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из карсног извора
у селу Шетоње, а у току су радови на новом изворишту у реону Малог Лаола.
У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе
капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Изграђени
сеоски водоводи постоје у Ждрелу, Бистрици, Стамници, Мелници, Везичеву
и делу Витовнице, а граде се тренутно у Великом Поповцу и Ћовдину.
Град Петровац има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу
дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне
воде се изливају у Млаву и загађују је. Започета је изградња постројења
за пречишћавање отпадних вода и до сада је изграђено само постројење
за механичко пречишћавање. Наставак реализације ове инвестиције зависи
од обезбеђења финансијских средстава. Канализациона мрежа не постоји
у сеоским насељима и ни у једном насељу нису испитиване техничке могућности
за њену изградњу.
Градкса депонија лоцирана је поред пута Петровац-Добрње, ван града на
површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства.
На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити
земљиште за проширење, За припрему земљишта и нове парцеле, као и за
санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства
што је уједно и највећи проблем.
У Петровцу ради топлана капацитета 60.000 метара квадратних животних
простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета што би у наредном периоду
требало у потпуности искористити.
У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километара
налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички
пројекат за изградњу новог гробља на новој локациј и започети су радови
на изградњи капеле у самом Петровцу. У граду је уређен парк на око 5
хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2
велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста.
Изграђен је паркинг а бројне улице су пресвучене асфалтом.
КЈП „Извор“ се стара о водоснабдевању, одржавању градске чистоће, одношењу
отпада, обнови и одржавању паркова и зеленила.
Јавне службе:
Мрежа установа из области јавних служби углавном задовољава потребе
становништва, а захваљујући инвестиционим напорима последњих година постигнут
је задовољавајући степен њихове опремљености одговарајућим средствима
и квалитет услуга. Проблем представља недостатак кадрова одређених профила
(лекари, професори, енглески језик...)
У општини Петровац мрежу школских установа чини 8 осмогодишњих матичних
школа које су лоциране у Петровцу и селима Шетоње, Велико Лаоле, Буровац,
Мелница, Рашанац, Рановац и Орешковица са 25 подручних одељења и једна
средњошколска установа - Гимназија општег смера са одељењем Трговинске
школе из Београда. Већина школских установа је у добром стању и солидно
опремљена изузев Лопушника (разрушена школа, настава у оквиру Дома културе),
Лесковца, Везичева, Рановца (стара зграда изгорела, нова стављена под
кров, настава у неусловним просторијама Дома културе и задруге) Кладурова,
Старчева (у дому) и Орљева (урађен темељ).
Здравствену заштиту у Општини организује и спроводи Здравствени центар,
формиран 1998. године који има Дом здравља и болницу општег типа. У насељима
Буровац, Велики Поповац, Манастирица, Мелница, Рашанац и Бистрица су
лоциране здравствене амбуланте, а у Великом Лаолу, Рановцу и Шетоњу здравствене
станице. Поред ових установа, у Великом Поповцу и Стамници постоје заводи
за смештај деце и омладине ометене у развоју.
Социјалну заштиту у општини спроводи Центар за социјални рад који има
седиште у Петровцу и свој Пословни простор уз истурено одељење Жагубица.
У општини постоји једна претшколска установа-Дечији вртић „Галеб“ који
спроводи заштиту деце од 18 месеци до претшколског узраста, са 8 истурених
одељења. Зграда је скоро реновирана, али је велики проблем недостатак
простора за смештај свих заинтересованих корисника.
Програми култруно-уметничког рада остварују се преко Центра за културу
и КПЗ. Културне манифестације се организују у згради Гимназије и просторијама
некадашњег Дома војске. У сеоским насељима домови културе су углавном
у функцији осим у Витовници где се врши реновирање, у Трновчу и Дубочкој
домови су у изградњи, док у Вошановцу, Крвију, Малом Лаолу и Лопушнику
нису у функцији. У оквиру Центра за културу ради и биоскоп „Дело“.
Такође, у Петровцу постоји Народна библиотека „Ђура Јакшић“ општег типа
која се налази у скученом простору и нема читаоницу. При сеоским школама
постоје приручне библиотеке са ограниченим фондом књига. У поступку је
оснивању Завичајног музеја са археолошким одељењем, одељењем за историју
уметности и одељењем за етнологију.
Традиционалних културних манифестација има више, али је најзначајнија
Такмичење села, републичка манифестација која се код нас одржава још
од 1961. године. Захваљујући овој манифестацији сачувано је непроцењиво
благо народног стваралаштва, оригиналан фолклор, изворна музика и етнолошка
баштина. 1999. године прво место на такмичењу села освојило је Велико
Лаоле. Значајно је поменути и међународни фестивал дечијег народног стваралаштва
„Крени коло“ у Ћовдину који се организује од 1993. године и окупља фолклорне
групе дечијег узраста. Такође, треба поменути Републичку смотру дечијег
ликовног стваралаштва „Делис“ који има богату и дугу традицију, смотру
рецитатора и Југословенски фестивал изворне народне музике „Млава пева“
који се одржава у Великом Лаолу.
У општини Петровац физичка култура је изузетно развијена. Највише доминира
фудбал и већина насеља има фудбалске клубове, од којих се ФК „Слога“
Петровац и ФК „Борац“ Велико Лаоле такмиче у српској лиги. У Петровцу
постоји фудбалски стадион са трибинама и помоћним асфалтираним теренима,
а у оквиру Гимназије и отворени стадион малих спортова. Фискултурне сале
постоје у Гиманзији и школи Буровац, а започета је изградња спортске
хале капацитета 1.500 седишта у самом граду чијим би се завршетком помогао
развој малих спортова и омогућила савременија настава физичког васпитања.
У граду егзистирају 3 рукометна клуба (2 мушке и 1 женска селекција),
кошаркашки клуб, шаховски и боди билдинг клуб.
Информисаност на територији Општине је на задовољавајућем нивоу па тако
постоји приватна радио-телевизија „Млава-медија“ са сопственим радио
и ТВ програмом, Радио Петровац као општинска радио станица и приватна
радио станица „Херц“. Петровац и један број насеља су у већини покривени
кабловском ТВ која функционише на задовољавајући начин. Постоји и једно
јавно гласило „Млавска зора“ који излази повремено, а редовно стиже сва
дневна штампа и часописи.
II ТЕЖИШТА ПРОГРАМСКО-РАЗВОЈНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ
Основни дугорочни развојни циљ Општине Петровац јесте побољшање квалитета
живота становника и њихово мотивисање за остајање на овом простору. За
његову реализацију неопходно је обезбедити усклађен развој привреде,
инфраструктуре и јавних служби. Будући развој треба засновати на локалним
природним и створеним ресурсима примерен реалним потребама становништва
и привреде и глобалним тржишним тенденцијама при чему је неопходно максимално
уважавање захтева очувања здраве животне средине и рационалног уређења
и коришћења простора како би се стекли услови да Општина добије Статус
еколошки подобног подручја. Дисперзивни карактер развојних токова омогућиће
да се поред седишта Општине брже развијају сеоска насеља и то нарочито
секундарни центри који располажу одговарајућим почетним инфраструктурним,
демографским и социјалним условима чиме ће се остварити равномернији
распоред привреде и становништва, потпуније коришћење пољопривредних
и других природних ресурса и рационалнија просторна организација.
Као глобални приоритети будућег развоја општине издвајају се:
-комплетирање инфраструктурних услова (побољшање саобраћајних веза, реконструкција
и проширење електроенергетске мреже, решавање проблема водоснабдевања,
модернизација и проширење ТТ система)
-интезивирање пољопривредне производње засноване на квалитативно новим
условима и односима, и убрзано ширење привредне структруре кроз развој
делатности из секундарног и терцијалног сектора путем оспособљавања пољопривредних
газдинстава за робну, извозно орјентисану тржишну производњу биолошки
вредне здраве хране, развоја приватног предузетништва, модернизације
и проширења производних асортимана у индустријским предузећима са перспективним
програмима, стварања неопходних претпоставки за развој бањско-рекреативног
туризма и развој селективних специфичних видова туризма (ловни, сеоски)
и завршетака истражних радова и припрема за отварање рудника мрког угља
и лигнита „Мелница“,
-даље унапређивање квалитета услуга у областима јавних служби,
-стимулисање кадрова недостајућих струка за радно ангажовање на подручју
општине,
-подстицање мотивисаности становника привремено запослених у иностранству
за ангажовање расположивих средстава за реализациу предвиђених програма
развоја,
-повећање степена урбанизованости седишта општине и постепено урбано
опремање приоритетних сеоских насеља,
-предузимање превентивних мера за очување школског капацитета простора.
III ПРОГРАМСКО РАЗВОЈНИ ПРИОРИТЕТИ
1.ПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Путеви:
За отварање једног подручја и ефикасно функционисање његовог привредног
и друштвеног живота, основни предуслов је инфраструктурна опремљеност.
Стога, приоритет општине у наредном периоду мора бити примарна мрежа
која због лоших техничко-експлатационих карактеристика представља уска
грла те ће се побољшањем саобраћајних веза повезати и са путним комуникацијама
вишег ранга. Смањењем разлика инфраструктурне понуде територије Општине,
омогућиће се њен равномернији и интезивнији развој.
Енергетика:
Основни приоритети у развоју енергетике односе се на потребу реконструкције
и проширења преносне мреже, побољшање квалитета и повећање капацитета
трансформације електричне енергије и стварања услова за задовољење свих
енергетских потреба привреде и становништва. То ће се реализовати заменом
дрвених носача армирано-бетонским, заменом проводника, реконструкцијом
и изградњом потребног броја трафо-станица, комплетирањем нисконапонске
и друге преносне електромреже.
ПТТ саобраћај:
Ради задовољења развојних потреба Општине Петровац неопходно је извршити
модернизацију и проширење ПТТ система и тако обезбедити довољан број
телефона.
Водопривредна инфраструктура:
Основни циљ развоја водопривредне инфраструктуре јесте обезбеђивање довољне
количине воде за потребе становништва и привреде завршетком изградње
изворишта Мало Лаоле и континуираном заштитом и унапређивањем квалитета
вода нарочито намењених водоснабдевању становништва. Такође треба наставити
регулацију реке Млаве реализацијом система за наводњавање, редовним чишћењем
канала за одводњавање и мини-акумулација као и спровођење мера антиерозивне
заштите на подручјима угроженим овим процесом.
2. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА
Сагледавајући тренутно стање у области комуналне инфраструктуре, Општина
ће се првенствено ангажовати на решавању питања водоснабдевања и депоновања
отпада али ће се бавити и осталим видовима ове инфраструктуре. Предвиђају
се следећи програми:
-Завршетак изворишта Мало Лаоле, реконструкција и ревитализација градске
водоводне мреже, санитарна заштита постојећих изворишта и бунара, спровођење
континуиране контроле хигијенско-техничке исправности воде за пиће, завршетак
сеоских водовода у Великом Поповцу и Ћовдину, као и испитивање могућности
изградње осталих сеоских водовода,
-Почетак радова на проширењу постојеће градске депоније и санација искоришћеног
дела, могућност формирања сеоских депонија,
-Канализациону мрежу за евакуацију отпадних вода треба развити да обухвати
све делове насеља, завршити постојење за прераду (пречишћавање) отпадних
вода, ревитализовати и реконструисати градску канализациону мрежу,
-Изградња пропуста и канала ради ефикаснијег одвођења атмосферских вода,
наставак радова на кишним колекторима, реконструкција и оспособљавање
постојеће канализационе мреже у граду,
-Радови на поправци и одржавању улица у граду, санирања оштећеног коловоза,
уређење саобраћајне сигнализације, решење питања паркиралишта, асфалтирање
улица у ужој градској зони и новоформираним насељима, изградња тротоара,
„лежећих полицајаца“ и бицилистичке стазе ради повећања безбедности,
трасирање и изградња транзитних ободних саобраћајница, отварање улица
које се слепо завршавају,
-Проширење и реконструкција градске топлане ради обухватања већег броја
корисника,
-Завршетак уређења кеја Млаве са осветљавањем у читавој дужини, уређење
кеја узводно од „лаолског“ и низводно од „жабарског“ моста,
-Континуирано уређење и одржавање градског парка и осталих зелених површина
у граду, као и уређење свих слободних површина у граду као и селима,
-Изградња новог гробља према урбанистичком пројекту,
-Реализација програмског усмеравања развоја сеоских подручја, пре свега
насеља која имају статус приоритета.
3. СТАМБЕНА ИЗГРАДЊА
Основни циљеви у овог области су изградња новог стамбеног фонда услед
ширења града, замена дотрајалог стамбеног фонда и његова модернизација
због недовољне и неадекватне опремљености. Такође завршетак изградње
пословних центара, покривање равних кровова и изналажење могућности за
трајни смештај избеглих и прогнаних лица, као и предузимање превентивних
и рестриктивних мера за спречавање напланске изградње.
4. ПОЉОПРИВРЕДА И ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
Пољопривреда и прехрамбена индустрија представљају основну економску
базу развоја Општине, те је и основни развојни циљ у овој области боље
коришћење расположивих производних потенцијала и повећање обима прехрамбених
робних фондова уз остваривање веће укупне и појединачне добити произвођача.
Највеће ефекте даће очување земљишних фондова уз побољшање његовог квалитета,
интензивирање развоја сточарства нарочито свињогојства и говедарства
применом одговарајућих мера селекције и репродукције, обезбеђивање довољних
количина квалитетне сточне хране током целе године, унапређење и повећање
приноса у ратарству према потребама прерађивачких капацитета, бржи развој
воћарске производње проширењем површина уз подизање мини-воћних плантажа,
као и развој прерађивачких делатности у мањим погонима распоређеним према
сировинској бази. Очувана животна средина и глобалне тржишне тенденције
представљају полазни оквир за максималну примену међународних стандарда
у произвоњи биолошки вредне здраве хране за заштитним знаком.
5. ИНДУСТРИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО
Као основни покретач привредног и укупног развоја Општине, развој индустријске
производње довео би до решавања проблема незапослености радно-способног
становништва и заустављања неповоњних миграционих токова, чему су солидна
основа природни ресурси и већ изграђени капацитети. Основна полазишта
развоја индустрије јесу програмска оријентација на профитабилне индустријске
гране, потпуније коришћење капацитета и радне снаге, праћење техничко-технолошког
прогреса, већа валоризација природних ресурса и већи степен финализације.
Заустављање миграције село-град омогућиће стварање услова за повратак
на село подизањем мањих прерађивачких капацитета посебно везаних за пољопривреду
а успешније пословање и развој већ постојећих капацитета омогућиће различити
модалитети економско-финансијске консолидације-власничка трансформација
и програмско-пословно преструктурирање где год постоје услови за то.
Бржи развој уз прехрамбену индустрију имаће индустрија коже и обуће,
хемијска и дрвна индустрија, те ће подстичући развој индустријске производње
у мањим погонима, Општина подржати програме који су флексибилни и тржишно
орјентисани, по обиму мали, уз уважавање принципа заштите и очувања животне
средине. То се нарочито односи на мале прерађивачке погоне за прераду
меса и млека, а носилац развоја Општине биће пољопривредни комбинат „Борац“.
Грађевинарству припада значајна улога у друштвеној репродукцији на подручју
инвестиционе потрошње, те је у наредном периоду неопходно обезбедити
потпунији склад у погледу даљег развоја и то убрзањем процеса модернизације
грађења, постепеним прелажењем са класичног на полуиндустријски и индустријски
начин грађења и успостављање веза са индустријом грађевинског материјала
у општини и шире.
6. ТРГОВИНА
Трговина је у великој мери међузависна са развојем осталих привредних
делатности и кретањем стандарда становништва. Основну иницијативу у развоју
трговине имаће приватни сектор, те треба обезбедити продајни и складишни
простор, изградњом нових и адаптацијом постојећих објеката чиме ће се
развити функционална трговачка мрежа са разноврсним асортиманом робе
прилагођеним потребама становништва на читавој територији Општине. Очекивани
развој туристичко-угоститељске привреде условљава потребу изградње специјализованих
продавница (здрава храна, традиционалних прерађевина од меса и млека,
предмети домаће радиности) нарочито на туристичким локалитетима.
Услед недостатка обртних средстава, неопходно је извршити трансформацију
ДТП „Млава“ како би се омогућило рентабилно пословање, нарочито јачање
функције велетрговине уз повезивање са приватним сектором са орјентацијом
на снабдевању приватног сектора трговине у малопродаји.
7. МАЛА ПРИВРЕДА
Могућност за развој предузетничке иницијативе у оквиру мале привреде
на подручју Општине су значајне, нарочито у развоју виших фаза прераде
и услуга, засноване на локалним природним потенцијалима, тржишним тенденцијама
и усклађене са развојем пољопривреде, индустрије, туризма и реалним потребама
становништва. Највећи прилив приватног капитала очекује се од житеља
Општине на раду у иностранству као и од пословних људи из околине. Са
реализацијом концепта бање „Ждрело“ очекује се повећани интерес предузетника
у области туризма, занатства, народне радиности а да ће се задржати и
у областима у којима је и до сада било великог улагања (пољопривреда,
трговина, грађевинарство, угоститељство).
Општина активно учествује у развоју мале привреде подстицајним мерама
из своје надлежности: обезбеђивањем локација на општинском земљишту,
за изградњу пословних објеката, додељивањем локација заинтересованим
предузетницима, за обављање делатности, давањем олакшица у погледу плаћања
такси, ренти и других дажбина за приоритетне делатности, обезбеђивањем
основне инфраструктуре за пословно функционисање објекта као и подстицањем
развоја допунских занимања која се могу организовати у сеоским домаћинствима.
Широк је дијапазон делатности за које постоје почетни услови на подручју
Општине. То су:
-Сакупљачке и одгајивачке делатности (сакупљање и прерада шумских плодова
и лековитог биља, организовање производње меда и производа од меда, производња
печурака, раног поврћа и цвећа, производња компоста и узгој коња),
-Прерађивачке делатности (сушење поврћа, производња чајева и екстрата
на бази лековитог биља, сушење и конзервисање печурака, прерада воћа
у xемове и слатко, прерада меса, организована производња млечних производа,
прерада житарица, израда риболовачког и ловачког прибора, производња
пластеника и вртларске опреме, ситне металне галантерије, кожне одеће
и галантерије и тенди)
-Занатство (делатности везане за задовољење потреба сеоских домаћинстава,
дефицитарне занатске делатности везане за савремено организовање живота
становништва, стари занати),
-Домаћа радиност.
8. ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО
Развој туризма је један од фактора који би требао да допринесе бржем
активирању подручја Општине у циљу превазилажења неразвијености. Општина
Петровац располаже природним и постојећим потенцијалима за развој појединих
видова туризма Републичког ранга који у досадашњем периоду нису били
искоришћени, а то су:
-Природни потенцијали и амбијанталне вредности нарочито изражене у обиљу
термоминералних вода које се могу користити за бањскотерапијске сврхе
и кондиционирање здравих и производњу топлотне енергије, као и близину
Горњачке клисуре, врела и саме реке Млаве, Крупајског врела, планине
Велики и Мали
Вукан и шумама богатих ниском, високом и пернатом дивљачи,
-Повољан туристичко-географски положај и близина великих потрошачких
центара уз релативно добру саобраћајну повезаност,
-Богатство обичаја, отвореност и предусретљивост становништва,
-Културно-историјски споменици, будуће делатности у оквиру развоја ове
делатности усмеравају се на стварање услова за развој здраствено-рекреативног
туризма коришћењем бањског локалитета „Ждрело“ и зимско-спортског туризма
на падинама Вукана, ловног туризма у подручју Хомољских планина са богатим
фондом дивљачи, сеоског туризма у брдко-планинском подручју, риболовног
туризма на рекама и вештачким језерима и различитих видова активног одмора
као скуп садржаја у туристичкој понуди који омогућава посетиоцима да
се баве и својим хобијима, што на међународном туристичком тржишту заузима
примат над осталим видовима.
Приоритетне активности у наредном периоду односиће се на развој бањског
туризма, преко кога би се ревалоризовали и остали туристички ресурси.
Основни задатак који у првој фази вреди око 541.000 ДЕМ обухвата завршетак
управно-административних послова, доношење урбанистичко-техничке документације,
изградњу око 10% предвиђених објеката и мреже инфраструктуре, отвореног
базена и уређење пратећег простора са санитарним чвором, док би друга
фаза за коју је неопходно око 2,6 милиона ДЕМ обухватала изградњу хотела
и бањских када уз комплетирање потребних објеката и мреже инфраструктуре.
Подручје локалитета бање, непосреног и ширег окружења имају веома очуване
еколошко-природне услове који треба да се чувају и унапређују развојем
садржаја у окружењу уз даље истраживање хидролошких капацитета и балнеолошких
својстава термо-минералне воде на чему се и заснива развој етапност изградње
бање уз усаглашавање броја корисника бањских услуга и потребних финансијских
улагања. Субјекат који би водио реализацију бање био би дужан да сопственим,
општинским или другим кредитним средствима финансира ове радове а уложена
средства би се враћала улагачу са увећаном каматом, бројем рата, временом
повраћаја и грејс периодом што се може регулисати и кроз деоничарско
учешће у оствареном профиту, преко акција при расподели добити. Економска
оправданост целокупног пројекта зависиће од броја распложивих постеља,
степена искоришћености, садржаја понуде, цене и услова плаћања.
Такође, извршиће се преструктуирање и ДПУТ Петровац у циљу даљег осавремењавања
капацитета и обогаћивања садржаја понуде, уз прилив приватног капитала
кроз власничке трансформације.
9. ШУМАРСТВО И ЛОВСТВО
Основно опредељење при искоришћавању шума којима је подручје Општине
богато јесте смањење негативних тенденција и унапређење укупног стања
шумских капацитета правилним избором узгојног, привредног и састојинског
облика и врста дрвећа што ће се постићи редовним праћењем стања, регенерацијом
и негом шума и шумских станишта, континуираним пошумљавањем, заштитом
од штеточина, болести и пожара, израдом шумских основа газдовања шумама,
унапређењем шумске чуварске и стручне службе, сакупљањем и прерадом шумских
производа, порастом производње квалитетних трупаца, формирањем шумских
расадника и слично.
На територији Општине, не површини од преко 65000 хектара налазе се 3
ловишта: Крилаш, Трест и Витовница, а у сваком је извојен резерват на
око 20% површине. Од крупне дивљачи заступљена је срнећа дивљач и дивље
свиње, а од ситне: зец, фазан, препелице, дивља патка, глувара и крxа,
шумска шљука, грлица, пољска јаребица. Развоју ловства допринеће унапређење,
заштита и гајење дивљачи, одржавање здравственог стања и спречавање ширења
болести код дивљачи, подстицање бројности, контролом ловишта уз спречавање
ловокрађе и криволова, унапређењем стручне и чуварске службе и прописно
обележавање терена. Афирмацијом ловства повећаће се и укупна туристичка
понуда уз максималну ускоришћеност потенцијала.
10. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
Развој јавних служби неопходно је ускладити са привредним развојем,
природним потенцијалима и демографском структуром становништва. Основни
циљеви у развоју су:
-Обезбеђивање учионичког и другог школског простора уз неопходне радове
на санацији, оправци и изградњи образовних институција,
-Обезбеђивање потребних капацитета за установе дечије заштите,
-Обезбеђивање основних амбулантно-диспанзерских (апарата) средстава и
видова здравствене заштите, повећање постељног фонда и опреме и побољшање
структуре здравствених радника,
-Побољшање квалитета социјалног рада кроз развијањее Центра за социјални
рад и друштвена заштита особа ометених у развоју, особа лишених старатеља
и васпитно запуштене деце,
-Стварање укупних и просторних услова за развој свих облика културних
садржаја уз стално подизање културног нивоа и стваралаштва свих слојева
становништва,
-Обезбеђивање затворених и отворених спортских објеката који ће омогоћити
континуирано бављење спортским активностима. Посебно завршетак изградњ
спортске хале, поправка и модернизација постојећи спортских објеката
и развој објеката који би афирмисали пливачки спорт и рекреацију становништва
у целини. Изградња предајника за Радио и ТВ програм уз проширење кабловске
телевизије.
11. ОРГАНИЗАЦИЈА И КОРИШЋЕЊЕ ПРОСТОРА
Просторна организација Општине формирана је под утицајем природних услова,
превасходно рељефних, геолошких и климатксих карактеристика. На овом
простору се налазе најплоднија пољопривредна земљишта, насеља, индустријске
зоне као и најважнији инфраструктурни објекти. Обезбеђивање рационалног
концепта организације, уређења и коришћења простора представља један
од глобалних приоритета укупног развоја општине, што ће се остварити
равномерним распоредом привредних активности, стварањем квалитетнијих
услова живота, комплетирањем подручја свим видовима инфраструктуре и
функционалном диференцијацијом насеља у складу са заштитом животне средине.
Наставиће се са урбанизацијом Општинског центра уз развој централних
функција уз стварање услова за обављање одређених функција у секундарним
сеоским центрима у циљу задовољења сопствених и потреба гравитирајућих
насеља чиме ће се омогућити функционални развој мређе насеља у Општини.
Ради остваривања концепта, рационалне организације и коришћења простора,
израдиће се најпре генерални план за град Петровац, као и регулациони
планови за нека секундарна сеоска насеља уз резервисање простора за експатацију
рудника „Мелница“.
12. ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
По квалитету животне средине, подручје Општине представља у значајној
мери очуван и вредан простор који се огледа у изузетним природним вредностима
насталих израженим геоморфолошким, геолошким и флористичко-вегетационим
карактеристикама и специфичностима.
Економским развојем, посебно индустрије и броја становника, дошло је
до повећања количине отпадних и загађујућих материја, што упућује на
потребу сталне контроле квалитета животне средиине. Највећи загађивач
је „ИКОП“-Петровац који отпадне воде, вез предтретмана директно испушта
у Млаву. Непостојење канализације у сеоским насељима доприноси загађењу
подземних вода понирањем отпадних фекалних вода. Поједини делови Општине
изложени су процесу ерозије, што условљава геолошка грађа и велики нагиби
без биљног покривача. Велики проблем представља депоновање чврстог отпада
јер на територији Општине постоји само једна депонија која је при крају
експлоатације.
У циљу унапређења и заштите животне средине, предузеће се:
-Заштита површинских и подземних вода завршетком изградње постројења
за пречишћавање отпадних вода, контролом исправности постројења за пречишћавање
у индустријским објектима уз радове на изградњи уређаја за пречишћавање
у „ИКОП“-у Петровац,
-Санитарна заштита изворишта и водозахвата, уз регулисање водотокова
и одржавање акумулација,
-Трајно решавање проблема одлагања чврстог отпада уз санацију постојеће
и изградњу нове депоније, стварање сеоских депонија и спречавање формирања
„дивљих депонија“ дуж водотокова, путева и у вредним природним пределима,
-Спровођење антиерозивних радова уз биолошке мере заштите у циљу достизања
еколошке стабилности,
-Очув
