Природне лепоте
ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ
РЕЉЕФ
Заузимајући средишњи део слива реке Млаве, између Горњачких планина на југу и Стига на северу, општина се налази на контакту две геоморфолошке целине које су условиле постојеће физичко-географске карактеристике. Ово подручје се може окарактерисати као брдско-равничарско, чије рељефне карактеристике погодују развоју туризма. Ниски терени, осим што условљавају развој пољопривреде (производња здраве, природне хране), стварају добре услове за изградњу саобраћајница и отварају општину у смислу повољних веза са суседним крајевима и целом земљом.
Брдовита подручја, са највишим врхом Хомољских планина-Штубеј 940 м, разбијају монотонију која се обично везује за равничарске крајолике. Она стварају разнолик пејзаж који привлачи теренима за шетње, планинарење и рекреацију, а у зимским месецима за игра на снегу.
КЛИМА
Географски положај општине Петровац указује на припадност умереноконтиненталној климатској зони. Прелазна доба се одликују временском променљивошћу, док су лета услед утицаја Азорског антициклона са доста стабилним временом и повременим пљусковитим падавинама локалног карактера. Временске прилике у хладнијем делу године, под утицајем су циклонске активности са Атлантика и Средоземља и зимског тзв. Сибирског антициклона.
Према подацима из метеоролошке станице Петровац, за период од 1965-1984. године, средња годишња температура ваздуха износи 10. 8ºЦ. Најхладнији месец је јануар (-0.2ºЦ), а најтоплији је јул (20. 0ºЦ).
На овој територији највећу учесталост јављања показују ветрови североисточног и северозападног правца.
Средња годишња релативна влажност ваздуха износи 77. 4%. По годишњим добима, највлажнија је зима (81. 5%), затим јесен (77. 6%), пролеће (76. 0%), па лето (74. 5%).
Најмаја облачност је лети, најведрији месец је август са 4. 3 десетине, а најоблачнија је зима и месец децембар са 7. 8 десетина неба прекривеног облацима.
Средња годишња сума осунчавања изражана у часовима сијања Сунца, износи 1967. 5 часова. Највећа дужина сунчевог сјаја је у августу (294. 5 х), док је најмања у децембру (57. 1 х).
Максимална количина талога је у јуну (106. 5 мм), а најсувљи месец је март (42. 6 мм).
Падавине у облику снега могу се јавити од октобра до априла.
Општину одликују повољне климатске прилике које заједно са чистим ваздухом и очуваном прородном средином, представљају комбинацију која прија здрављу и психофизичком окрепљењу.
ХИДРОГРАФИЈА
Хидрографску артерију петровачке општине чини река Млава. Настаје у југоисточном делу Жагубичке котлине од отоке Жагубичког врела и Велике Тиснице.
Млава је једна од најдужих река у Источној Србији, чија укупна дужина износи око 150 км. Од формирања, до ушћа у Дунав код Костолца, Млава тече кроз Жагубичку котлину, Горњачку клисуру, Млаву и Стиг. Карактеристике планинске, незагађене реке, Млава је задржала у горњем делу слива, односно од Жагубице до Петровца.
Река Млава представља и највећи природни потенцијал овог краја. Богата пастрмком одувек је привлачила пецароше из свих крајева наше земље.
Лети се обале Млаве испуне камперима и излетницима, који овде обично проведу викенд пецајући, купајући се у њеној бистрој и пријатно хладној води и шетњи живописним крајоликом кроз који она протиче.
Млава би у будућности могла рачунати, у складу са светским трендовима, на развој спортског риболовног туризма. Уз одговарајућу планску и архитектонску подршку на одређеним потезима дуж њених обала, уз поштовање, очување и враћање старом аутентичном изгледу кућа овог краја, могло би у будућности доћи до изградње приватних викендица и хотела мањег капацитете са рестораном, у ком би се служила надалеко чувена млавска пастрмка и специјалитети овога краја произведени у домаћој радиности.
Уз сарадњу са околним општинама и локалним становништвом, требала би се у значајној мери обратити пажња превасходно на очување и унапређења чистоће воде и хигијене њених обала, а онда приступити изради пројекта о туристичкој валоризацији у коме би Млава имала великог удела.
Низводно од ушћа Крупајске реке, Млава формира епигенију којом започиње Горњачка клисура дужине 16 км. Лепоте Горњачке клисуре будиле су инспирацију и остале забележене перима Ђ. Милићевића, Е. Ћелеблије, Ђ. Јакшића и других људи најразличитијих профила и интересовања.
Једна од притока реке Млаве у општини Петровац је и река Бусур. Шездесетих година двадесетог века је на овој реци формирано вештачко језеро, површине око 18 ха, а главни разлог овог подухвата било је спречавање штете коју река, услед бујичног карактера, у одређеним периодима године, причињава околним њивама и насељима.
Бусурско језеро је афирмисано углавном као локално излетиште. После порибљавања шараном је почело привлачити риболовце, тако да су на овом простору никле и прве викендице. Обале језера краси очувани природни амбијент, лети пријатна клима и чист ваздух, а сам положај ствара осећај издвојености и опуштености. Овај простор је тиме погодан за даљи развитак викенд насеља, уз свест о очуваности и унапређењу квалитета природне средине, редовно контролисање квалитета језерске воде и одговарајућу планску градњу потребне туристичке инфраструктуре на предвиђеним локалитетима. Посебна пажња би се требала посветити томе да изглед викендица буде у складу са природним и руралним амбијентом.
У складу са тржишним аспирацијама, петровачка општина би на овом локалитету могла развијати одморишни, купалишни и спортскориболовни туризам. Уз адекватне пратеће објекте, везане за спортове на води и пратеће садржаје боравка (забава, излети, разна такмичења и дружења), отворила би врата и омладинском туризму.
Захваљујући рељефним карактеристикама, општина је богата изворима, од којих многи имају лековита својства и за које су везани многи пагански обичаји овога краја.
Ведрана Бабић
дипл. туризмолог
