Привреда:
Општина Петровац је у читавом претходном вишедеценијском периоду имала
статус недовољно развијених подручја, који су опредељивали неразвијена
привредна структура, некомплетираност инфраструктурних и социјалних услова
и неповољне демографске тенденције.
Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне
структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни
сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални.
Расположиве материјалне фондове у привреди карактеристише преовлађујући
удео пољопривредних ресурса, претежно и мањи број изграђених привредних
капацитета са флексибилним производним програмима и релативно добром
тржишно перспективом. Они представљају солидни полазни ослонац Општине,
али се може рећи да у корелацији са осталим факторима и условима развоја
привредна структура није задовољавајућа тј. нису у довољној мери искоришћене
оптималне развојне могућности овог подручја. Последњих година уочљиви
су позитивни импулси импулси који долазе из промена власничке структуре
у којој се поред претежног индивидуалног пољопривредног сектора запажа
пораст удела приватног предузетништва у осталим привредним сферама. Индустријализација
је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па
је изграђен скроман број предузећа са сразмерно малим доприносом укупном
развоју и учешћу у народном доходку.Ипак, расположиви индустријски капацитети
имају перспективне производне програме који су показали виталност и фелксибилност
у отежаним условима привређивања, те су чак и у време ратног стања радили
непрекидно и ниједно предузеће није уведено у случајни поступак. Ради
се о малим и средњим предузећима и технолошко интезивним делатностима
које ангажују релативно мали број запослених, па се простор за додатно
запошљавање може тражити у новим програмима.
Поред индустрије у Општини је развијено и грађевинарство у чијем је саставу
и производња грађевинског материјала.
Туристички Потенцијали Општине су активирани (са закашњењем) 2006. године
оснивњем Туристичке организације општине па је туристичко-угоститељска
делатност задржала релативно ниско учешће у структури друштвеног производа.
У својинској структури доминира приватни сектор чији се удео стално повећава.
Иначе сама Општина располаже обиљем туристичких атракција међу којима
је у првом реду нетакнута природа. Шуме у подхомољу чекају туристе да
их открију и посете, река Млава је једна од ретких река која је већим
делом незагађена и представља прави рај за развој риболовног и ловног
туризма. Хотел у Петровцу и мотел пред горњачком клисуром нуде смештај
и чувене хомољске специјалитете. Нетакнута природа прави је изазов за
љубитеље сеоског туризма и здраве хране.
После пољопривреде и индустрије, трговина је трећа област по значају
у Општини. Остварени ниво услуга има тенденцију повећања. Снабдевеност
становништва прехрамбеним и осталим потрошним добрима је задовољавајућа
а мрежом малопродајних објеката покривена су сва насељена места.
Петровац је у Републици познат као општина која има велики број становника
на привременом раду у иностранству који располажу инвестиционим потенцијалом
(сваки 4 становник је у иностранству - њих око 11000) . Због тога је
малој привреди дат велики значај. У релативно кратком временском периоду
приватним средствима остварен је велики број угоститељских и трговинских
радњи, бензинских пумпи, а у последње време све су већа улагања у производне
објекте: мини млекаре, прерада уљарица, погони металне, алуминијумске
и дрвопрерађивачке прераде и столарије, пекаре, стругаре, погони за прераду
меса, мини пиваре, погони за производњу воћних сокова.
Значајан економски потенцијал приватних предузетника био је предуслов
за инвестирање у стамбено-пословне објекте у граду и појединим насељима.
Општина подстиче развој мале привреде значајним пореским олакшицама,
поједностављењем и убрзањем добијања дозвола за рад, давањем локација
и земљишта на привремено и трајно коришћење.
Инфраструктурни услови:
Инфраструктурна опремљеност подручја општине Петровац не задовољава
у потпуности потребе привреде и становништва. Због недостатка средстава
за одржавање и изградњу, саобраћајна и електроенергетска инфраструктура
имају веома лоше техничко-експлоатационе карактеристике. Стање локалне
путне мреже и технички ниво чак и модернизованих путева регионалне важности
овог подручја релативно је низак због постојања веома лоших и деоница
са потпуно пропалим коловозом или пак немодернизованих накадамских делова
пута, на којима се саобраћај обавља веома отежано јер су читави путни
правци деградирани и ван своје нормалне функције. Сви главни путни правци
пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава
виталне функције града.
У општини Петровац сва насеља су електрифицирана, али је због дугогодишњег
недостатка средстава за одржавање, реконструкцију и развој електроенергетски
систем у једном делу технички застарео те није у стању да у потпуности
на поуздан и безбедан начин задовољи енергетске потребе привреде и становништва..
Стање ТТ комуникација је нешто боље, али није потпуно задовољавајуће.
Више од 60% укупног брога прикључака лоцирано је на сеоском подручју
тако да је у прострном смислу преко половине потреба за овим видом комуникација
ипак задовољено. Остатак попуњава и присуство мобилне телефоније.
У циљу брзе ревитализације и модернизације путне инфраструктуре, побољшања
система веза, подизање техничког нивоа електроенергетског система и адекватнијег
задовољења постојећих и будућих потреба привреде и становништва општине
Петровац, у наредном периоду на овом подручју реализоваће се значајна
улагања у читаву област привредне инфраструктуре.
Од објеката водопривредне инфраструктуре извршена је регулација реке
Млаве од Лесковца до Петровца, кроз сам град и од Рашанца до Дубочке.
Долином Млаве од Петровца до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање.
На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система
са наводњавање. За регулисање бујица и одбрану од поплава служе 3 мини
акумулације. Поједини делови општине изложени су процесу ерозије, нарочито
нагиби без биљног покривача у горњем току реке Млаве и њених притока,
као и вртаче у брдским областима.
Основни проблеми из области комуналне инфраструктруре са којима је суочена
Општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада.
Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из карсног извора
у селу Шетоње, а у току су радови на новом изворишту у реону Малог Лаола.
У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе
капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Изграђени
сеоски водоводи постоје у Ждрелу, Бистрици, Стамници, Мелници, Везичеву
и делу Витовнице, а граде се тренутно у Великом Поповцу и Ћовдину.
Град Петровац има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу
дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне
воде се изливају у Млаву и загађују је. Започета је изградња постројења
за пречишћавање отпадних вода и до сада је изграђено само постројење
за механичко пречишћавање. Наставак реализације ове инвестиције зависи
од обезбеђења финансијских средстава. Канализациона мрежа не постоји
у сеоским насељима и ни у једном насељу нису испитиване техничке могућности
за њену изградњу.
Градкса депонија лоцирана је поред пута Петровац-Добрње, ван града на
површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства.
На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити
земљиште за проширење, За припрему земљишта и нове парцеле, као и за
санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства
што је уједно и највећи проблем.
У Петровцу ради топлана капацитета 60.000 метара квадратних животних
простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета што би у наредном периоду
требало у потпуности искористити.
У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километара
налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички
пројекат за изградњу новог гробља на новој локациј и започети су радови
на изградњи капеле у самом Петровцу. У граду је уређен парк на око 5
хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2
велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста.
Изграђен је паркинг а бројне улице су пресвучене асфалтом.
КЈП „Извор“ се стара о водоснабдевању, одржавању градске чистоће, одношењу
отпада, обнови и одржавању паркова и зеленила.
III ПРОГРАМСКО РАЗВОЈНИ ПРИОРИТЕТИ
1.ПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Путеви:
За отварање једног подручја и ефикасно функционисање његовог привредног
и друштвеног живота, основни предуслов је инфраструктурна опремљеност.
Стога, приоритет општине у наредном периоду мора бити примарна мрежа
која због лоших техничко-експлатационих карактеристика представља уска
грла те ће се побољшањем саобраћајних веза повезати и са путним комуникацијама
вишег ранга. Смањењем разлика инфраструктурне понуде територије Општине,
омогућиће се њен равномернији и интезивнији развој.
Енергетика:
Основни приоритети у развоју енергетике односе се на потребу реконструкције
и проширења преносне мреже, побољшање квалитета и повећање капацитета
трансформације електричне енергије и стварања услова за задовољење свих
енергетских потреба привреде и становништва. То ће се реализовати заменом
дрвених носача армирано-бетонским, заменом проводника, реконструкцијом
и изградњом потребног броја трафо-станица, комплетирањем нисконапонске
и друге преносне електромреже.
ПТТ саобраћај:
Ради задовољења развојних потреба Општине Петровац неопходно је извршити
модернизацију и проширење ПТТ система и тако обезбедити довољан број
телефона.
Водопривредна инфраструктура:
Основни циљ развоја водопривредне инфраструктуре јесте обезбеђивање довољне
количине воде за потребе становништва и привреде завршетком изградње
изворишта Мало Лаоле и континуираном заштитом и унапређивањем квалитета
вода нарочито намењених водоснабдевању становништва. Такође треба наставити
регулацију реке Млаве реализацијом система за наводњавање, редовним чишћењем
канала за одводњавање и мини-акумулација као и спровођење мера антиерозивне
заштите на подручјима угроженим овим процесом.
4. ПОЉОПРИВРЕДА И ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
Пољопривреда и прехрамбена индустрија представљају основну економску
базу развоја Општине, те је и основни развојни циљ у овој области боље
коришћење расположивих производних потенцијала и повећање обима прехрамбених
робних фондова уз остваривање веће укупне и појединачне добити произвођача.
Највеће ефекте даће очување земљишних фондова уз побољшање његовог квалитета,
интензивирање развоја сточарства нарочито свињогојства и говедарства
применом одговарајућих мера селекције и репродукције, обезбеђивање довољних
количина квалитетне сточне хране током целе године, унапређење и повећање
приноса у ратарству према потребама прерађивачких капацитета, бржи развој
воћарске производње проширењем површина уз подизање мини-воћних плантажа,
као и развој прерађивачких делатности у мањим погонима распоређеним према
сировинској бази. Очувана животна средина и глобалне тржишне тенденције
представљају полазни оквир за максималну примену међународних стандарда
у произвоњи биолошки вредне здраве хране за заштитним знаком.
5. ИНДУСТРИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО
Као основни покретач привредног и укупног развоја Општине, развој индустријске
производње довео би до решавања проблема незапослености радно-способног
становништва и заустављања неповоњних миграционих токова, чему су солидна
основа природни ресурси и већ изграђени капацитети. Основна полазишта
развоја индустрије јесу програмска оријентација на профитабилне индустријске
гране, потпуније коришћење капацитета и радне снаге, праћење техничко-технолошког
прогреса, већа валоризација природних ресурса и већи степен финализације.
Заустављање миграције село-град омогућиће стварање услова за повратак
на село подизањем мањих прерађивачких капацитета посебно везаних за пољопривреду
а успешније пословање и развој већ постојећих капацитета омогућиће различити
модалитети економско-финансијске консолидације-власничка трансформација
и програмско-пословно преструктурирање где год постоје услови за то.
Бржи развој уз прехрамбену индустрију имаће индустрија коже и обуће,
хемијска и дрвна индустрија, те ће подстичући развој индустријске производње
у мањим погонима, Општина подржати програме који су флексибилни и тржишно
орјентисани, по обиму мали, уз уважавање принципа заштите и очувања животне
средине. То се нарочито односи на мале прерађивачке погоне за прераду
меса и млека, а носилац развоја Општине биће пољопривредни комбинат „Борац“.
Грађевинарству припада значајна улога у друштвеној репродукцији на подручју
инвестиционе потрошње, те је у наредном периоду неопходно обезбедити
потпунији склад у погледу даљег развоја и то убрзањем процеса модернизације
грађења, постепеним прелажењем са класичног на полуиндустријски и индустријски
начин грађења и успостављање веза са индустријом грађевинског материјала
у општини и шире.
6. ТРГОВИНА
Трговина је у великој мери међузависна са развојем осталих привредних
делатности и кретањем стандарда становништва. Основну иницијативу у развоју
трговине имаће приватни сектор, те треба обезбедити продајни и складишни
простор, изградњом нових и адаптацијом постојећих објеката чиме ће се
развити функционална трговачка мрежа са разноврсним асортиманом робе
прилагођеним потребама становништва на читавој територији Општине. Очекивани
развој туристичко-угоститељске привреде условљава потребу изградње специјализованих
продавница (здрава храна, традиционалних прерађевина од меса и млека,
предмети домаће радиности) нарочито на туристичким локалитетима.
Услед недостатка обртних средстава, неопходно је извршити трансформацију
ДТП „Млава“ како би се омогућило рентабилно пословање, нарочито јачање
функције велетрговине уз повезивање са приватним сектором са орјентацијом
на снабдевању приватног сектора трговине у малопродаји.
7. МАЛА ПРИВРЕДА
Могућност за развој предузетничке иницијативе у оквиру мале привреде
на подручју Општине су значајне, нарочито у развоју виших фаза прераде
и услуга, засноване на локалним природним потенцијалима, тржишним тенденцијама
и усклађене са развојем пољопривреде, индустрије, туризма и реалним потребама
становништва. Највећи прилив приватног капитала очекује се од житеља
Општине на раду у иностранству као и од пословних људи из околине. Са
реализацијом концепта бање „Ждрело“ очекује се повећани интерес предузетника
у области туризма, занатства, народне радиности а да ће се задржати и
у областима у којима је и до сада било великог улагања (пољопривреда,
трговина, грађевинарство, угоститељство).
Општина активно учествује у развоју мале привреде подстицајним мерама
из своје надлежности: обезбеђивањем локација на општинском земљишту,
за изградњу пословних објеката, додељивањем локација заинтересованим
предузетницима, за обављање делатности, давањем олакшица у погледу плаћања
такси, ренти и других дажбина за приоритетне делатности, обезбеђивањем
основне инфраструктуре за пословно функционисање објекта као и подстицањем
развоја допунских занимања која се могу организовати у сеоским домаћинствима.
Широк је дијапазон делатности за које постоје почетни услови на подручју
Општине. То су:
-Сакупљачке и одгајивачке делатности (сакупљање и прерада шумских плодова
и лековитог биља, организовање производње меда и производа од меда, производња
печурака, раног поврћа и цвећа, производња компоста и узгој коња),
-Прерађивачке делатности (сушење поврћа, производња чајева и екстрата
на бази лековитог биља, сушење и конзервисање печурака, прерада воћа
у xемове и слатко, прерада меса, организована производња млечних производа,
прерада житарица, израда риболовачког и ловачког прибора, производња
пластеника и вртларске опреме, ситне металне галантерије, кожне одеће
и галантерије и тенди)
-Занатство (делатности везане за задовољење потреба сеоских домаћинстава,
дефицитарне занатске делатности везане за савремено организовање живота
становништва, стари занати),
-Домаћа радиност.
8. ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО
Развој туризма је један од фактора који би требао да допринесе бржем
активирању подручја Општине у циљу превазилажења неразвијености. Општина
Петровац располаже природним и постојећим потенцијалима за развој појединих
видова туризма Републичког ранга који у досадашњем периоду нису били
искоришћени, а то су:
-Природни потенцијали и амбијанталне вредности нарочито изражене у обиљу
термоминералних вода које се могу користити за бањскотерапијске сврхе
и кондиционирање здравих и производњу топлотне енергије, као и близину
Горњачке клисуре, врела и саме реке Млаве, Крупајског врела, планине
Велики и Мали
Вукан и шумама богатих ниском, високом и пернатом дивљачи,
-Повољан туристичко-географски положај и близина великих потрошачких
центара уз релативно добру саобраћајну повезаност,
-Богатство обичаја, отвореност и предусретљивост становништва,
-Културно-историјски споменици, будуће делатности у оквиру развоја ове
делатности усмеравају се на стварање услова за развој здраствено-рекреативног
туризма коришћењем бањског локалитета „Ждрело“ и зимско-спортског туризма
на падинама Вукана, ловног туризма у подручју Хомољских планина са богатим
фондом дивљачи, сеоског туризма у брдко-планинском подручју, риболовног
туризма на рекама и вештачким језерима и различитих видова активног одмора
као скуп садржаја у туристичкој понуди који омогућава посетиоцима да
се баве и својим хобијима, што на међународном туристичком тржишту заузима
примат над осталим видовима.
Приоритетне активности у наредном периоду односиће се на развој бањског
туризма, преко кога би се ревалоризовали и остали туристички ресурси.
Основни задатак који у првој фази вреди око 541.000 ДЕМ обухвата завршетак
управно-административних послова, доношење урбанистичко-техничке документације,
изградњу око 10% предвиђених објеката и мреже инфраструктуре, отвореног
базена и уређење пратећег простора са санитарним чвором, док би друга
фаза за коју је неопходно око 2,6 милиона ДЕМ обухватала изградњу хотела
и бањских када уз комплетирање потребних објеката и мреже инфраструктуре.
Подручје локалитета бање, непосреног и ширег окружења имају веома очуване
еколошко-природне услове који треба да се чувају и унапређују развојем
садржаја у окружењу уз даље истраживање хидролошких капацитета и балнеолошких
својстава термо-минералне воде на чему се и заснива развој етапност изградње
бање уз усаглашавање броја корисника бањских услуга и потребних финансијских
улагања. Субјекат који би водио реализацију бање био би дужан да сопственим,
општинским или другим кредитним средствима финансира ове радове а уложена
средства би се враћала улагачу са увећаном каматом, бројем рата, временом
повраћаја и грејс периодом што се може регулисати и кроз деоничарско
учешће у оствареном профиту, преко акција при расподели добити. Економска
оправданост целокупног пројекта зависиће од броја распложивих постеља,
степена искоришћености, садржаја понуде, цене и услова плаћања.
Такође, извршиће се преструктуирање и ДПУТ Петровац у циљу даљег осавремењавања
капацитета и обогаћивања садржаја понуде, уз прилив приватног капитала
кроз власничке трансформације.
9. ШУМАРСТВО И ЛОВСТВО
Основно опредељење при искоришћавању шума којима је подручје Општине
богато јесте смањење негативних тенденција и унапређење укупног стања
шумских капацитета правилним избором узгојног, привредног и састојинског
облика и врста дрвећа што ће се постићи редовним праћењем стања, регенерацијом
и негом шума и шумских станишта, континуираним пошумљавањем, заштитом
од штеточина, болести и пожара, израдом шумских основа газдовања шумама,
унапређењем шумске чуварске и стручне службе, сакупљањем и прерадом шумских
производа, порастом производње квалитетних трупаца, формирањем шумских
расадника и слично.
На територији Општине, не површини од преко 65000 хектара налазе се 3
ловишта: Крилаш, Трест и Витовница, а у сваком је извојен резерват на
око 20% површине. Од крупне дивљачи заступљена је срнећа дивљач и дивље
свиње, а од ситне: зец, фазан, препелице, дивља патка, глувара и крxа,
шумска шљука, грлица, пољска јаребица. Развоју ловства допринеће унапређење,
заштита и гајење дивљачи, одржавање здравственог стања и спречавање ширења
болести код дивљачи, подстицање бројности, контролом ловишта уз спречавање
ловокрађе и криволова, унапређењем стручне и чуварске службе и прописно
обележавање терена. Афирмацијом ловства повећаће се и укупна туристичка
понуда уз максималну ускоришћеност потенцијала.
