ГРАД НА МЛАВИ ПЕТРОВАЦ ПОСТАЈЕ РАСАДНИК СПОРТСКИХ ТАЛЕНАТА
Клинцезе до "Супер лиге"
Петровац на Млави. - У Петровцу све више омладине се опредељује за неки од спортова. Најбољи пример за то је да ЖРК " Слога" из Петровца на Млави не представља само сениорска екипа, која се такмичи у Другој рукометној лиги Србије, већ и млађе категорије клуба које сваке године учествују у лигама или на отвореним првенствима у организацији РСС.
Хит ЖРК '"Слога" у сезони 2007/08. године су пионирке-девојчице рођене 1994. године. Наиме, завршене су квалификације за Супер лигу Србије где су пионирке из Петровца на Млави, у оквиру четврте квалификационе групе заузеле прво место.
У оквиру четврте квалификационе група учествовале су екипе из четири региона : Шумадијског ( "Књаз Милош Аранђеловац и "Лепеница" Крагујевац), Поморавског ("Јагодина" Јагодина), Подунавског ( "Младост- ИНОС" Смедеревска Паланка) и Браничевског ( "Слога" Петровац на Млави).
У тако јакој конкуренцији пионирке ЖРК "Слога" су убедљиво освојиле прво место и то у конкуренцији екипа и градова који имају рејтинг и једне до четири спортских дворана, а за разлику од њих Слогашице немају ни спорску дворану ни остале услове за рад. Овај резултат је постигнут у години када Клуб ( и женски и мушки) броји педесет година постојања и рада, али овај јубилеј не обележава ( сем добрим резултатима) јер за то нема услова.
Поред екипног првог места има и појединачних резултата: за најбољег голмана проглашена је Весна Станковић из ЖРК "Слога", иначе репрезентативка Србије, а титулу најбољег стрелца освојила је Милица Вранић такође из ЖРК "Слога" са 35 постигнутих голова.
Освајањем првог места пионирска екипа ЖРК "Слога" квалификовала се за "Супер лигу" Србије, која почиње у јануару 2008. године, и у којој те девојчице, по речима њиховог тренера Драгана Сузића, неће имати епизодну улогу.
Миодраг Ивановић
ДРАГУТИН
ТОМАШЕВИЋ
Рад академског сликара-вајара Драгише Милошевића
Среда
19. јул 2006. године
Пред више хиљада гледалаца, под олимпијском
заставом Србије која се после 96 година поново завиорила, на
спортским теренима СШ Младост, синоћ је завршен турнир у малом
фудбалу „Петровац на Млави 2006 године“, а победник је екипа
Скупштне општине Петровац. У оквиру финалне вечери, одржана
је и меморијална улична трка „Драгутин Томашевић“, у којој
је учествовало четрдесетак такмичара. Победио је атлетичар
са Уба Сретен Нинковић.
Синоћ је у Скупштини општине, општинско руководство
на челу са председником општине Радишом Драгојевићем и председником
Скупштине општине Милетић Михајловићем, приредило пријем за
високу делегацију Олимпијског комитета Србије, у којој су били
Предраг Манојловић секретар Олимпијског комитета и Марко Стојановић
председник Комисије за културу и образовање Олимпијског комитета..
Пријему су присуствовали и некадашњи прослављени атлетски репрезентативац
Дане Корица, који је био у улози промотера меморијалне трке
„Драгутин Томашевић“, потомци породице Драгутина Томашевића
и представници месне заједнице Бистрица.
Ноћна улична трка „Драгутин Томашевић“ у дужини од 2.300 метара
окупила је четрдесетак ученика. Победио је Сретен Нинковић,
атлетичар из Уба, друго место припало је Данијелу Животићу
из Шетоња, а трећи је био Слађан Баџа из Бора. У конкуренцији
девојака најбоља је била Милена Вуковић из Петровца. Пехар
победнику уручио је Предраг Манојловић секретар Олимпијског
комитета Србије, медаље Дане Корица, промотер трке, а новчане
награде је поделио Радиша Драгојевић председник општине.
Вести,
уторак, 18. јул 2006.
Под покровитељством Олимпијског комитета Србије
и Скупштине општине Петровац на Млави, а у организацији Општинског
спортског савеза и Компаније ''Дунав'' из Пожаревца вечерас
ће се у нашем граду одржати меморијална трка ''Драгутин Томашевић'',
у славу и част овом маратонцу, пореклом из Бистрице, који је
као члан олимпијске репрезентације Краљевине Србије 1912. учествовао
на Олимпијским играма у Стокхолму. Делегација СО-е, ОСС и представници
МЗ Бистрица данас ће положити цвеће на гроб Драгутина Томашевића
у Бистрици. Према најави Организационог одбора трке, овој спортској
манифестацији присуствоваће и генерални секретар Олимпијског
комитета Предраг Манојловић са сарадницима, а промотер трке
ће бити прослављени атлетичар Дане Корица. Општинско руководство,
на челу са председником општине Радишом Драгојевићем, приредиће
у Скупштини општине пријем за високу делегацију Олимпијског
комитета Србије.
Ноћна улична трка ''Драгутин Томашевић'',
у дужини од 2.300 метара, стартоваће у 21,30 часова, испред
СШ ''Младост'' и кретаће се Млавском улицом ка Здравственом
центру, преко моста до трга Бате Булића, затим улицом Српских
Владара до солитера, улицом Јована Шербановића и у финишу поново
Млавском до гимназијског стадиона малих спортова где се игра
финална утакмица турнира у малом фудбалу. Награда за освојено
1. место је 10 хиљада динара, за друго 7, а за треће место
5 хиљада динара. Осим новчаних, предвиђене су и награде у виду
пехара, захвалница и медаља са ликом и фигуром нашег прослављеног
маратонца. Организатори позивају грађане да својим присуством
на улицама Петровца дају подршку учесницима ове трке.
У уторак 18. јула 2006. године у 21 час
одржаће се II МЕМОРИЈАЛНА ТРКА " ДРАГУТИН ТОМАШЕВИЋ - Петровац на Млави 2006"
Ова трка под покровитељством Олимписког комитета Србије ,
Скупштине општине Петровац на Млави , одржава се у славу и
част Драгутина Томашевића , маратонца и члана олимпијске репрезентације
Краљевине Србије на ОлимпискимиграмаодржанимуСтокхолму 1912.
године .
КРАТКА БИОГРАФИЈА
Рођен је 20. априла 1890. године у Бистрици код Петровца
на Млави . Основну школу завршио је у родном селу , трговачку
у Петровцу на Млави а 1905. преселио се у Београд и запослио
као трговац . Био је члан витешког друштва " Душан Силни ",
одличан гимнастичар , атлетичар и учесник свих такмичења које
је организовао Српски олимписки клуб . Као српски војник рањен
је у борби са немачком војском на брду Бубањ код Пожаревца
. Преминуо је у селу Рашанац , а сахрањен је у родном селу
, Бистрици , заједно са свим својим спортским трофејима .
Појединости о Драгутину Томашевићу
I Меморијална трка " Драгутин Томашевић " одржана
је 9. јула 2000. године у организацији гимназије " Младост " и
Спортског савеза Петровац на Млави .
- Након квалификационах такмичења која су одржана у Београду 20. и 27. маја
1912. године за представнике Србије на играма у Стокхолму било је првобитно
одређена шесточлана олимпијска екипа , тројица у вођству пута и тројица такмичара
.
У вођству пута били су : капетан Светомир Ђукић ( председник
делегације ), поручник Драгослав Војиновић ( секретар делегациј
е ) и инж . Андра Јовић ( тренер такмичара ).
Такмичари су били : Душан Милошевић ( трчање на 100 и 200
м ), Драгутин Томашевић ( трка на 10000 м и маратонска трка
) и Живко Настић ( маратонска трка ) који ипак није отишао
на Олимпијаду јер , по његовој причи , Краљ Петар I му је забранио
одлазак уз образложење да је сељак и да као такав не би могао
да се у Стокхолму снађе и да заступа своју земљу .
из књиге " Српски олимпијски комитет (1910-1920)"
У паради нација на свечаном отварању Олиппијских игара У
Стокхолму 23. јуна 1912. године , били су и представници Србије
. У олимпијској поворци напред су ишла двојица такмичара ,
од којих је Милошевић носио таблу са натписом " Србија " а Драгутин Томашевић Српску заставу , иза
њих ишло је вођство наше олимпијске делегације .
из књиге " Српски олимпијски комитет (1910-1920)"
У листи коначног пласмана на маратону у Стокхолму пише да
је Драгутин Томашевић стигао 37. у времену двачаса и 47 минута
, 10 минута и 6 секунди иза победника јужноафриканца Мек Артура
.
из књиге " Од Атине 1896. до Атине 2004."
" При трчању Маратонске трке ( Томашевић ) деси му се
малер , да у оној гомили и гужви многих тркача , удари раменом
и коленом о стуб моста , испод кога се трчало . Тај бол га
је омео и задржао али је тај јунак , и тако озлеђеном ногом
стигао у стадион тридесет шести ...
Томашевићевим успехом Србија је
постигла да уђе у Светски Олимпијски савез . .."
тренер Андра Јовић у листу " Вечерње новости " (24.
07. 1912.)
"... Олимписки комитет Србије је , поред свих обавеза
, спреман да буде Покровитељ Ваше манифестације ( Меморијална
трка " Драгутин Томашевић ") како би се она одвијала
под заставом и у присуству званичника Олимпијског комитетаСрбије
."
Организатору трке из писма председника
Олимписког комитета Србије Ивана Ћурковића
|
Драгутин Томашевић
Драгутин Томашевић (рођен у Бистрици код Петровца на Млави
20. априла 1890. преминуо од последица рањавања у селу Рашанац
код Пожаревца октобра 1915. године), основну школу завршио
је у Бистрици, трговачку у Петровцу на Млави, а 1905. преселио
се у Београд и запослио као трговац.
Био је члан витешког друштва „Душан Силни”, одличан гимнастичар, атлетичар
и учесник свих такмичења које је организовао Српски олимпијски клуб. Тако је
27. маја учествовао на квалификационој маратонској трци у конкуренцији четрдесетак
такмичара (много мање него на трци Обреновац - Кошутњак 1910. када је на стази
од 33 км стартовало 97 тркача, а само 27 стигло на циљ). Овог пута тркачи су
углавном били атлетичари „Душана Силног”, соколи и војници, припремљенији од
својих претходника, а победник редов XVIII пешадијског пука Драгутин Томашевић,
стигао је на циљ после два часа и 52 минута.
У Стокхолму 1. јула 1912. године од 92 пријављена маратонца стартовало је њих
62, а пласман Драгутина Томашевића обавијен је велом тајне (није сачуван записник
са ове трке). По неким изворима Томашевић је заузео 37. место са два часа и
47 минута (заостатак за победником 11,54 секунде), а тај пласман у бројним
документима потврдио је и Светомир Ђукић. Наш други олимпијац у Стокхолму Душан
Милошевић је много доцније причао да је Томашевић тврдио да су га „неки пред
Стокхолмом свукли у јарак и држали док не прођу њихови фаворити”.
Душан Томашевић је октобра 1915. године мобилисан као наредник. Убрзо је тешко
рањен у борби са немачком војском на брду Бубањ код Пожаревца. Преминуо је
у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици, заједно са свим својим
спортским трофејима.
Први олимпијци Краљевине Србије
Прво учешће српских спортиста на Летњим олимпијским играма
је на неки начин обавијено велом тајне, будући да у олимпијској
документацији нису сачувани њихови резултати и пласмани.
Због тога је дуго у оптицају била, а понегде је то и данас,
верзија да Драгутин Томашевић није успео да заврши маратонску
трку. Међутим сасвим другачија тврдња, и она се мора узети
као официјелна, изнета је у „Извештају Олимпијског клуба
о утакмицама у Шведској” од 12. августа 1912. године упућеном
Министру просвете и црквених послова.
Ево дела тог извештај који се односи на пласман првих српских олимпијаца (
са свим правописним грешкама и неодређеностима од којих највећу недоумицу изазива
набрајање маратонаца по националности јер се помињу двојица Срба ).
... „6. Јуна биле су кратке трке на 100 метара сви тркачи су били подељени
у 17 секција, свака по 5 – 6 тркача наш је тркач МИЛОШЕВИЋ трчао у 8. секцији
у којој су трчали још и 1 Аустријанац (Вигода), 1 Данац (Хандорстон), 1. Швеђанин
(Линдберг), 1 Француз (Рапин), овај последњи одустао је на лицу места. Резултат
је био овај: први Данац, Други Швеђанин, и они су ушли као такмичари за главне
трке; трећи на близу од другог (0,50м) био је наш Милошевић а четври је био
Аустријанац на близу до Милошевића. После овог трчања Милошевић се разболео
од тровања стомака и остао је на боловању у Скокхолму још за 10 дана.
14. Јула биле су маратонске трке од 40.200 км. Пријављено је било 98 тркача.
Трчало је 62. од пријављених било их је: Шведа 12, Енглеза и Африканаца 16,
Руса 10, Аустријанаца 6, Маџара 2, Данаца 2, Норвежана 6, Финаца 2, Чиле 1,
Американаца 12, Француза 10, Талијана 4, Срба 2, Канада 8, Португалаца 2, Грка
1, Јапанаца 1, Аустралијанаца 1. Наш је тркач ТОМАШЕВИЋ дошао 37. и издржао
целу стазу. Од Руса, Талијана, Чилеанаца, Аустријанаца, Португалаца, Финаца,
Данаца, Јапанаца,- није издржао ни један целу стазу. Сем тога већи број Шведа,
Француза а особито Аустријанаца такође су попадали уз пут. Према томе јасно
је било, да је наш тркач био један од бољих тркача. Тако је и схваћено на надлежном
месту, и барон Кубертен срдачно је честитао „На успеху нашег младог комитета″.
Видело се дакле да су наши тркачи достојни такмичари. Шведски су листови донели
поред осталих нотица и једну која се односила на нашег тркача, који није хтео
изостати, када га је један Рус звао да иде у кола”...
РЕЗУЛТАТИ И ПЛАСМАНИ
АТЛЕТИКА
100 м, мушкарци (68 такмичара из 22 земље)
Душан Милошевић 11,6 (квалификације)
Маратон, мушкарци (68 такмичара из 19 земаља)
37. Никола Томашевић 2:47,00
ЗАНИМЉИВОСТИ
СПОРТИСТА СА ДВА СРЦА
Драгутин Томашевић први српски шампион, десетоструки победник,
трке Обреновац-Београд и први учесник на олимпијским играма
1912 год. у Стохолму у Шведској, рођен је 1894 год. у селу
Бистрица погинуо као наредник добровољац 1915. год. на Бубњу
брду код Божевца (Старчева-општина Петровац на Млави прим.приређ.)
околина Пожаревца.
Рођен је у трговачкој породици Молоша и Стане Томашевић,
Било их је петоро, три брата и две сестре. Као најстарији син
уцио је трговацку сколу у Београду. Био је члан тадашњег соколског
друштва ''Душан Силни''.
Волео је да трчи и већ 1912. год. одлази у Стокхолм на олимпијске
игре, где је трчао најтежу олимпијску дисциплину маратон. На
тој трци било је пријављено преко 65 тркача, било је Руса,
Француза, Немаца па и црнаца из афричких земаља. Када је дан
уочи трке на тренингу Дргутин био убедљиво најбољи, одмах увече
на вечери у ресторану, где су се учесници хранили, био је покушај
тровања. Наиме у кабези коју је Томашевић пио сипан је отров.
Сретна околност је била да је девојка, сервирка, која је видела
шта су урадили у шанку, када му је друга сервирка донела на
сто кабезу ова која је видела све то прошла је поред стола,
гурнула Томашевића, просула чашу и рекла - "не србине".
На сам дан трке била је велика врућина. Није било атлетске
стазе па се трчало кроз парк, стаза је била ограђена конопцима
и није било обезбеђења. Трка је почела Томашевић, Рус и Француз
су се одмах издвојили од осталих такмичара и убедљиво водили.
Због велике врућине, Француз и Рус, су предлагали да одустану
од такмичења, што је Томашевић категорички одбио и преузео
водсво. Испред Томашевића су истрчала тројица непознатих лица
и оборила га у шанац. Томашевић је у паду повредио десну ногу
али је успео да се обрачуна са нападачима. Трка је одмицала,
већ цео круг су остали тркачи претрчали али је Драгутин успео
да настави трку и стигне на циљ као четрврти, негде пише као
шести, јер онда није било тако прецизних средстава информисања,
овако су писале тадашње српске новине.
Када је долазио у село из Београда, увек је са собом носио
шећер у коцкама. Око себе је окупљао децу и омладину, терао
их је да трче око центра села и ко је био први, добивао је
пун фишек шећера. Од тада је вероватно Бистрица и постала спортско
село.
Занимљивост везана за Драгутина Томашевића је да се 1909.
год. тркао са возом и победио, наиме у то време ишао је воз
(ћира) на релацији Пожаревац-Петровац, Драгутин је пошао са
железничке станице у Пожаревцу заједно са возом претрчао негде
око 40 километра и стигао у Петровац пре воза где га је сачекао
на железничкој станици у Петровцу.
После погибије тадашњи лекари установили су да је Драгутин
имао два срца, поред нормалног човечијег срца имао је и једно
мало срце.
Драгутин Томашевић је сахрањен на Бистричком гробљу у породичној
гробници са свим својим одликовањима. У знак захвалности фамилија
му је у центру села подигла спомен чесму.
Податке сакупио и дао унук Рајковић Радиша. |
