petrovac_na_mlavi-петровац_на_млави-petrovac 
petrovac_na_mlavi-петровац_на_млави-petrovac
Mi, grupa ekološki svesnih građana želimo da ukažemo na uočeni problem, koristeći medij koji nam je blizak i koji poznajemo: Umetnost.
Ponos i kuriozitet Srbije, njene reke, postale su nešto čime se ne možemo dičiti i što, ukoliko se nastavi sa ovakvim navikama, uskoro nećemo moći koristiti.
Čest izgovor za poreklo đubreta koje plovi našim rekama je: Nizak vodostaj! Kada se sve uzme u obzir, uviđa se da su za zagađenje reka odgovorni njeni korisnici, koji nesavesno postupaju, verujemo iz razloga nedovoljne informisanosti o posledicama svojih postupaka.
REKOLOGIJA, kao program, pretenduje da ukaže, informiše i podstakne svest običnog građanina o značaju očuvanja čistoće reka i održavanja životne sredine.
Naša primarna ciljna grupa su deca i mladi, oni koji čine budućnost, oni koji uz pravilnu edukaciju mogu postati ekološki svesna i odgovorna generacija građana.
Prva REKOLOGIJA ugledala je svetlost dana 20. juna, izložbom fotografija "Đubre na reci" koja je održana u prostorijama svečane sale beogradske opštine Savski Venac. Izložene su 23 fotografije koje najbolje ilustruju i dokazuju ljudsku nemarnost.
Na izložbi su izlagali Kristina Mlađenović, Neven Bjelić, Jasmina Popović, Nenad Radojević, a svoj doprinos dali su i Slavko Kostić i Dušan Jakovljević iz časopisa EKOsfera, kao i članovi tima REKOLOGIJA Ivan Jakovljević, Dragan Simeunović i Jelena Mićić. Autori fotografija su svojim radom podržali ideju za koju se REKOLOGIJA zalaže. U toku tri sata trajanja izložbe, fotografije je videlo oko 150 posetilaca.
Drugog dana festivala, 21. juna, sa početkom u 17 časova i trajanjem do 23 časa, održan je koncert na kome je nastupilo pet beogradskih bendova: Figlio di puttana, Krš, Grupa kao takva, Dž Dž, Sajsi, a kao iznenađenje i poseban poklon REKOLOGIJI nastupio je bend Flip out.
U toku festivala, okupljenim posetiocima i znatiželjnicima deljen je edukativni materijal o štetnosti zagađivanja reka, dok su se u pauzama između nastupa bendova okupljenim posetiocima obratili članovi tima REKOLOGIJE i istaknuti ekološki radnici.
U periodu 2008/09. godine REKOLOGIJA planira da nastavi sa aktivnostima na pripremi Festivala 2009. godine, koji bi pored muzike i fotografija trebao da uključi i druge vrste umetnosti kao što su pozorište, film, slikarstvo, kao i da proširi polje delovanja na oblast omladinskog aktivizma i aktivnog učešća građana u očuvanju zivotne sredine.
Konstantnom medijskom promocijom svojih aktivnosti, REKOLOGIJA ima za cilj da problem zagađivanja reka približi najširem auditorijumu. Takođe, u cilju razvijanja prpojekta, saradnja sa medijima je sektor koji će se razvijati u cilju trajnjije i potpunije saradnje.
Pored ovih aktivnosti, REKOLOGIJA palnira da, koristeći postojeće resurse POD Teatra i CPUP-a proširi ciljnu grupu tako da obuhvati sve generacije, jer smatramo da zaštita životne sredine ne poznaje granice godina. U cilju praktične implementacije vrednosti za koje se аdrživi razvoj zalaže, smatramo da program edukacije treba prilagoditi ljudima svih dobа i interesovanja kako bi se sve generacije mogle upoznati sa ovom problematikom. U te svrhe članovi tima REKOLOGIJE planiraju da, u skladu sa pojedinačnim kompetencijama, prošire polje delovanja i obuhvate što više različitih ciljnih grupa (deca, omladina, odrasli, stara lica) tako što će kroz različite programe i aktivnosti, putem edukativno-ekoloških radionica animirati što veći broj građana i na taj način ih direktno informisati o problemu zaštite životne sredine i podstaći ih na aktivnu participaciju u istom.
P R O G R A M
- Najava festivala - nedelju dana ranije
- Tonska proba bendova (od 12 do 14 h)
- Postavljanje putujuće izložbe "Đubre na reci" (od 13 h)
- Edukativno umetnički rad sa decom i mladima, kroz:
- radionice teatra, pokreta i
- pravljenja instrumenata od materijala za reciklažu (konzerve, plastične flaše...)
- prigodno predavanje o ekologiji
deca-mladi se upoznaju sa osnovnim ekološkim principima (od 15 do 18 h)
- otvaranje festivala (viđena ličnost: predsednik opštine, opštinski menadžer ...), upućivanje posetilaca na razgledanje izložbe; vreme posvećeno izložbi minimum sat vremena (17.30 h)
- nastup lokalnih mladih koji su kroz radionicu osnažili za javni čas; oni počinju, otvaraju muzički program (18.00 h)
- deljenje propagandnog materijala (u toku trajanja festivala)
- power point prezentacije o činjeničnom stanju u oblasti zaštite životne sredine (slajdovi za sve vreme koncerta)
- nastupi pet bendova - izvođača (dva beogradska i tri lokalna); između nastupa govore istaknuti ekološki radnici po max.10 minuta (18.30 h nastup prvog benda)
bendovi sviraju po 40 min, pauza između bendova i obraćanje publici traje 15-20 min
TEHNIČKI I DRUGI MATERIJALI POTREBNI ZA IZVOĐENJE PROGRAMA :
- bina, osvetljenje
- binska oprema (bubnjevi, gitarska pojačala, bas pojačalo, mikrofoni 10-12 kom.)
- ozvučenje (dostavićemo tačnu specifikaciju)
- projektor i video bim uključujući i stručno i odgovorno lice za iste
- osvetljenje za izložbu fotografija
potencijalno:
- šator, suncobrani (za rad sa decom, ukoliko ne postoji hladovina)
- ukoliko je moguće, potrebno je obezbediti materijal za reciklažu (plastične flaše, konzerve, plastične i metalne kutije od prehrambenih proizvoda i sl.)
Kontakt osoba: Violeta Ristić 064/ 41 21 696
БАЧИЈАДА
у Стамници код Петровца на Млави
Традиционална бачијада у селу Стамници код Петровца на Млави ће се одржати 08.05.2008. године, традиционално на дан Св.Марка, одн. трећи дан Ђурђрвдана и та традиција у овомкрају траје око 200 година или боље рећи од тренутка насељавања ових простора. С обзиром да се та традиција одржала толико дуго, тежимо да од ове године, ова манифестација прерасте у нешто веће и постане један од брендова који ће карактерисати уву општину и по коме ће бити препознатљива у свету.
Село Стамница на својој територији има климу јединствену на Балкану, коју карактерише специфична ружа ветрова, коју су испитивали и чије благотворно дејство потврдили, еминентни светски и домаћи стручњаци из разних области, на својој територији такође има мноштво изузетно чистих извора, нетакнуту природу...
Сама бачија се налази на пропланку испод планинског врха Кукуј (646м надморске висине), на коме се не виде ни трагови постојања техничко технолошког наспредка који се одиграо у периоду од њене изградње (пре 200 година) до дањашних дана.
Мало људи зна или боље рећи да су ретки људи који знају значај оваца и њихов утицај на људску популацију. Становници ових крајева су постали свесни њихове узајамне везе са овцама, које су им током векова заједничког живљења доста помагале: да нађу чисто и здраво место за живљење са изузетном пијаћом водом, јер испод места на коме овца зими, на снегу лежи, је најближи извор воде (овца тражи топло место, а место где има подземне воде је топлије од других), ту је најмање 4 врсте птица (које су користили као храну, за уживање...) и још много других ствари. Место где овца расте има много предности: овце су их училе комуникацији са природом и међусобној комуникацији. Овца много боље и брже расте, а и даје више млека када је у друштву, као и резултати које људи попстижу који могу бити много бољи када се усагласи више различитих мишљења, већег броја људи на основу кога се изводи закључак. Сакупљају се на тој бачији јер је она на надморској висини на којој се се налази специфична ружа ветрова, захваљујући којој овце дају много више и много квалитетнијег млека, него што дају када су по торовима, у селу. Због свега доброг што је човечанство препознало у овци и хришћанство је преузело симбол јагњета.
Мештани села Стамнице се изузетно поносе што поред многобројних недаћа (које су погађале нашу земљу и наше крајеве) успели да сачувају и одрже традицију до данашњих дана, а свакако ће им бити част и задовољство да угосте све који желе да се упознају са том традицијом, специфичном културом,домаћим радиностима и аутентичном кухињом.
Контакт телефон 064/ 3 44 09 29 (у Стамници)
САНАЦИЈА ДЕПОНИЈЕ
05.03.2008.године Министарство за заштиту животне средине, одн. Фонд за заштиту животне средине је одобрио средства у износу од 6.800.000,00 динара општини Петровац на Млави, а за потребе санације градске депоније. За правно лице које је у обавези да распише тендер за извођача радова општина је одредила ЈКП Извор, а средства ће бити пребацивана директно извођачу у етапама .
Очекује се да ће се са санацијом започети паралелно са изградњом регионалне депоније, за коју је ове године предвиђена израда пројектно-техничке документације, а надам се да ће се тада одазвати сво грађанство да том приликом санирамо и све дивље депоније по нашим селима, а и самом граду.
ОБАВЕШТЕЊЕ
У организацији сарадника за заштиту животне средине општине Петровац на Млави, расписује се наградни конкурс, а циљ акције је да се што већи број ученика, грађана, домаћинстава, предузећа и установа, укључи у акцију уређења дворишта (и економских дворишта), зелених површина, башти (цветних, зелених, повртњака), тераса и излога. Акција се спроводи на територији Општине Петровац на Млави, и има такмичарски карактер.
Циљ акције је да се скрене пажња јавности, државних и локалних власти, али и самих грађана; да се наши суграђани подстакну на размишљање о томе какве су нам улице и паркови, колико су чиста наша насеља, каква је вода коју пијемо, ваздух који удишемо и како ми сами можемо да побољшамо оно што је лоше, и на једноставан начин претворимо у добро за све.
Колико свако од нас разуме да нико не би требало да чисти оно што ми прљамо из немара; другим речима, да су чистоћа и уредност наше средине превасходно наша брига; да би према улици требало да се опходимо као према свом дворишту, према двориштима као према својим радним просторијама, а према радним и другим просторијама као према својој соби.
Ова акција је само једна од активности које спроводи сарадник за заштиту животне средине општине Петровац на Млави, а све у циљу подизања свести грађана о значају уређења и очувања животне средине, уређењу приватних и јавних површина као и што лепшем изгледу дворишта кућа (цветних), економских дворишта, тераса, дворишта зграда, дворишта предузећа, градских излога и башти угоститељских објеката, дворишта школа, вртића, специјалних установа, повртњака...
Брига о нашој општини, њеној чистоћи и уређености свакако доприноси бољем животу и добром утиску на посетиоце.
За учешће није потребно посебно пријављивање, јер су сви мештани општине аутоматски учесници конкурса. Поред награда, биће објављене фотографије најлепших и најбољих, али и фотографије најгорих!
Акцију на самом почетку спонзоришу опшина Петровац на Млави и З.З.“Петровац“, али се позивају и сви заинтересовани грађани (од којих ће по један највећи спонзор) бити у жирију месне заједнице из које долази.Сарадник за заштиту животне среднине
Општине Петровац на МлавиВиолета Ристић
ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА
САРАДНИКА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ЗА 2008. ГОДИНУ
Као сарадник за заштиту животне средине, свесна сам да план и програм рада мора бити свеобухватан и од општег интереса за целу општину. Међу приоритетним програмима потребно је иницирати израду следећих програмско-планских докумената:
1. Програм заштите термалних и минералних извора на територили општине Петровац
2. програм активирања рудника угља (израђен је елаборат од стране Рударско- Геолошког факултета, за потребе истраживања угља на простору Млавског басена 1986. г.)
3. Пројекти имплементације прве фазе Мастер плана СКБ (обрађивач Економски факултет у БГ. Наручилац Министарство за економију и регионални развој)
а) Елаборат о оправданости проглашења туристичког простора Горњак – Хомоље (резервација, заштита, старатељство, у сарадњи са општином Кучево)
б) програм брзих припрема и ефеката за развој еко-руралног туризма
(пилот пројекат 5 села: Ждрело, Бистрица, Везичево, Витовница и Бусур)
Образложење: За дстинацију СКБ 2007. год. израђен је Мастер план развоја туризма. Туризам и екологија треба да буду у директној спрези јер је екологија директан предуслов развоја туризма. Мастер планом је дестинација Петровца препозната као еколошко рурална зона, те је за развој руралног туризма неопходно створити еколошки здраву и чисту средину.
4. Пројекат управљања отпадним водама (израђен је пројекат за прераду отпадних вода на територији града Петровца на Млави, Главни пројекат ППОВ града чији је израђивач ВОДИНГ 92 из Београда)
а) Израда ППОВ (централни пречишћиваћ)
б) Израда пројеката канализационих мрежа са пречишћивачима у првих 5 села-пилот пројекат 5 села, ( имплементација Идејног и Главног пројекта за санацију и третман отпадних вода на територији Општине Петровац на Млави, као и Протокол о заједничком водоснабдевању који су потписале општине: Петровац на Млави, Кучево, Мало Црниће, Жабари и Жагубица).
4. Санација и рекултивација градске депоније „Свина“ ( 2004. године је израђен Генерални пројекат санације и ремедијације депоније „Свина“ у Петровцу на Млави, а у 2007. години је израђен и Главни пројекат санације,затварања и рекултивације депоније „Свина“ у Петровцу на Млави; такође је потписан Протокол о заједничком решавању регионалне депоније за општине Петровац, Жабари, Мало Црниће Кучево и Жагубицу, чиме је већ конкурисано Фонду за заштиту животне средине за новчана средства за реализацију.)
5. Програм санације и рекултивације ДД на територији општине Петровац на Млави (2006. године је израђен Катастар чврстог отпада којим су евидентиране све ДД на територији општине, а чију санацију је најлакше и најприродније извести у склопу санације градске депоније)
6. Укључивање и едукација становништва локалне заједнице у програмске активности, као и у брзе припреме развоја руралног туризма.
Конкурисање на остале огласе током године и организација разних манифестација које популаришу и презентују општину Петровац у сарадњи са другим организацијама које исто имају за циљ.
Посебна пажња се треба обратити на међузависност компоненти и врло осетљиве динамичке везе које се између њих успостављају.
Циљеви заштите животне средине морали би бити усклађени са потребама социјо-економског развоја друштва и локалних заједница. Утицаји предложених решења на економска и социјална питања морају бити прихватљиви за заједницу. Такав приступ – где се напредак у заштити животне средине постиже упоредо са унапређењем економије – довешће коначно до одрживог развоја.Виолета Ристић
